Анализирајући трагични исход пожара који су у понедељак захватили одмаралишта на обали источне Атике, он је рекао да је известан број фактора томе допринео — екстремни временски услови, удари ветра, брзина ширења ватре, шума која није била очишћена, морфологија терена која је утицала на брзо напредовање пожара са запада ка истоку, односно од планине ка мору.
Међутим, одлучујући фактор је био положај зграда и путева испод Авеније Маратонос, указује овај професор динамичке тектонике и примењене геологије у изјави грчкој телевизији Скаи.
„То је био урбанистички план као ’замка смрти‘, због којег је већина становника и посетилаца остала заглављена. Тај план обухвата путеве који не воде никуда, ћорсокаке и путеве који воде до стрмих литица изнад мора“, објаснио је он.
Поредећи Мати са градићем Мандром на западу Атике, Лекас каже да су та два случаја слична, с тим да је у првом реч о пожарима, а у другом о поплавама, при чему се у урбанистичким плановима није водило рачуна о опасностима које би могле да искрсну, преноси АНА.
Професор указује да је веома мали број грчких градова изграђен на одговарајући начин, поготову кад је реч о безбедности, и упозорава да је сада питање шта се уопште може урадити у свим областима Грчке, које су развијене у последњих четири или пет деценија, с вишеструким кршењима прописа о планирању градње и њиховим накнадним „увршћењем“ у урбанистички план.
Пожари су у протекла три дана однели 83 живота на истоку Атике, а 26 угљенисаних тела нађено је у ноћи између понедељка и уторка у околини Матија, између двеју кућа у месту Аргира Акти.
