Рувен Ривлин је први председник Израела који је посетио Србију у 25 година дугим односима између двеју земаља. На састанку са српским председником Александром Вучићем рекао је да је задовољан стањем дипломатских и економских односа двеју земаља.
Вучић је захвалио израелском председнику што његова земља није признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
Израел је један од ретких (ако не и једини) савезник Америке који није признао косовску независност и не намерава да учини тај потез. Са друге стране, у српским дипломатским круговима, он се не помиње као земља која би могла да буде ослонац Србији у њеној борби за очување Косова и Метохије.
Самим тим што се, када се говори о Израелу, ради о земљи са непримерено великим утицајем на светску политику у односу на њену величину, значи да израелско „не“ независности Косова има специфичну тежину, објашњава новинар и дугогодишњи дописник са Блиског истока Бошко Јакшић, без обзира што, како каже, Израел нема начина да утиче на своје највеће савезнике, пре свега САД, да промене политику у којој се Вашингтон и Јерусалим битно разликују.
Чак и тамо где би Израел могао да утиче да земље заузму просрпски став поводом независности Косова, на пример са појединим афричким државама, не постоји копча, каже Јакшић, која би била спона између интереса Израела и тих земаља.
„Али за билатералне односе је такав став јако добар. Он се, пре свега, преводи конкретно у економску сарадњу. Израел има веома развијене пословне аранжмане са Србијом, али и са Републиком Српском, где налази заједничку тачку у супротстављању Сарајеву, које се доживљава као муслиманско“, каже Јакшић.
Посматрати заједничке српско-израелске интересе само кроз призму непризнавања Косова је, према Јакшићевом мишљењу, сужено, ти су односи, каже, комплекснији и сложенији. Израелско непризнавање косовске независности само је „политичка трешња“ на торти целокупних односа двеју земаља.
Иако су дипломатски односи између бивше Југославије и Израела били прекинути између 1967. и 1991. године, односи између Србије и јеврејских политичких представника сежу у даљу прошлост. Српска Влада је прва после британске прихватила Балфурову декларацију, којом је британска Влада 1917. прихватила тежње јеврејског народа за стварање „националног дома“ у тадашњој Палестини.
Односи СФРЈ и Израела су прекинути после израелско-арапског сукоба 1967. године, када југословенска политика, због водеће улоге у Покрету несврстаних, постаје све више проарапска.
Израел се противио НАТО агресији на СРЈ 1999. године, а тадашњи министар спољних послова Израела Аријел Шарон бомбардовање је назвао актом „бруталног интервенционизма“, а посланик израелског Парламента (Кнесета) Ејлаким Хаецни назвао је Србе традиционалним пријатељима Јевреја.
По питању косовске независности, Израел је увек имао децидиран став да је Косово део Србије. Тако је 2009. године израелски амбасадор у Србији Артур Кол изјавио да његова држава нема намеру да признаје независност Косова, а министар спољних послова Израела Авигдор Либерман исте године је то и потврдио.
Међутим, када је Србија 2011. године гласала за пријем Палестине у УНЕСКО, Либерман је косовско питање назвао „осетљивим“ и нагласио да би званични Тел Авив могао да призна независност Косова, уколико би то учиниле земље попут Грчке или Шпаније. Са друге стране, Република Српска блокирала је намеру званичног Сарајева да у УН гласа за пријем Палестине у УНЕСКО.