Иако тузланску со користи готово свако домаћинство на овим просторима, мало је познато да је у том граду пронађено најстарије сојеничко насеље у Европи, које датира из неолита, млађег каменог доба, чији су становници од слане водe исушивањем добијали ову животно важну намирницу.
Овде је пронађен велики број предмета из доба неолита, а међу њима посебно место заузимају посуде за исољавање, које су данас заштитни знак града.
„Тузланску козу“ музли су сви који су прошли овим крајевима, илирска племена су се борила због ње, у средњем веку Повељом Кулина Бана соли се домогла Дубровачка република, Османлије озбиљно организују исољавање, а Аустроугарска, знајући праву вредност овог богатства, организује индустријску производњу соли.
У време СФРЈ у тузланској солани радило је чак 1.360 људи, данас их је само 390. Број радника смањио је развој технологије, али и једна од највећих еколошких катастрофа у Европи. Највећи део центра Тузле је због експлоатације соли потонуо. Кустос музеја соли Неврес Серхатлић присећа се за Спутњик како је то изгледало.
„Добро ми је остало у сећању по годинама како је тонуло, стављали су некакве табле поред тих кућа и зграда. Ми смо дошли као деца, гледали смо зграду која је скроз потонула, гледали смо кров одозго. На крају су само навукли земљу и загрнули ту зграду, није јој било спаса, можете да замислите шта се дешавало доле“, присећа се Серхатлић.
Бело злато је главни животни, али и туристички потенцијал овог града у Босни и Херцеговини, иако прича о њему започиње у необичној, веома богатој збирци Музеја соли и делује бајковито, становници овог града прво ће вам рећи да је због експлоатације слане, Тузла 70 година имала редукције слане воде. Међутим, ствари су почеле да се мењају пре 17 година, када је на место градоначелника дошао Јасмин Имамовић.
По звању правник, иначе писац, а по политичком уверењу социјалдемократа, најзаслужнији је за санацију дела града који је пропао због експлоатације соли. На месту потонулих кућа данас су три слана Панонска језера. То је одмаралиште Тузлака и највећи туристички адут овог града, који је у плану да се развија, каже за Спутњик Имамовић.
„Слану воду добијамо из рудника соли који је на узвишењу, воду која има чак 350 грама соли по литру, у Мртвом мору је 330, па је разблажујемо слатком водом. Примера ради, салинитет воде на северном Јадрану је 24 грама на литар, а на Црногорском приморју 35. Стало ми је да вода буде слана мало више него у Црној Гори, да могу да кажем Црногорцима — ето, већи је салинитет на нашем мору“, каже у шали градоначелник.
Вода у језеру, захваљујући најмодернијим постројењима промени се два и по пута током 24 сата, а атмосфера у центру града заиста подсећа на морску. Током летњих месеци цео град се сјати на плажу која има све садржаје неопходне за одмор и неколико ресторана, чија је услуга прилагођена свачијем џепу.
Зато су веома чести посетиоци Панонских језера пензионери, који овде проводе цео дан, а статистика каже да се, од када излетиште постоји, у граду смањио број самоубистава, који је после рата постао забрињавајући. Најстарији су постали апатични, јер су млади напуштали град.
Језера су Тузли дала нови имиџ као једној од најбољих туристичких дестинација у БиХ, јер културно наслеђе које баштини има мало који град у тој земљи. У њему је рођен Меша Селимовић, највећи босански сликар Исмет Мујезиновић, чија је кућа данас музеј, први академски сликар Босне Ђорђе Михајловић. Њихова дела изложена су у Међународној галерији портрета, на коју су Тузлаци изузетно поносни. Мало је познато и да је трговац Михајло Црногорчевић у Тузли основао прво професионално позориште у БиХ.
Директор туристичке организације града Един Јахић схвата да је Тузла недовољно промовисана у региону, па је решен да уз помоћ седме силе промени слику о њој као индустријском граду. „Наша лековита морска вода Београђанима је на само три сата вожње, а до Јадрана морају да путују сатима, зато смо позвали новинаре да се у то увере и пренесу добру причу из Тузле“, каже он.
„Новинари су жељели да сниме последице експлоатације соли и слегања тла, али су после неколико дана боравка у Тузли у пријатном шоку, њихова слика о овом граду се променила у потпуности, видели су да је ово модеран, урбан град који је жив. Пун је културних садржаја и спортских манифестација“, каже Јахић.
Новинари из Србије у овом граду су боравили током Међународног фестивала уметности младих „Калеидоскоп“, који је десети пут окупио најпознатија имена поп и рок сцене региона, присуствовали су јединственом ноћном полумаратону, на коме је прво место у женској конкуренцији освојила наша Оливера Јефтић, посетили Кућу пламена мира, коју су основали учесници Олимпијских игара у Сарајеву, као допринос помирењу и развоју културе у Босни и Херцеговини.
Тузла је, нажалост, једини град у БиХ који се може похвалити не само мултикултуралношћу већ реалним послератним заједничким животом муслимана, католика и православних. О томе сведочи и чињеница да на улицама нема знакова оптерећености религијом, што није случај у другим градовима БиХ. Ипак, брижљиво чува све своје џамије, католичку цркву, Катедрални Храм Пресвете Богородице и Владичански двор, седиште Епархије зворничко-тузланске, богомоље су споменици под заштитом државе и туристи их такође радо посећују.
Иако јој море није близу, сада има своје, па је по атрактивности и туристичком потенцијалу Тузла у Босни пандан Требињу у Херцеговини. Град живи на улицама, у прелепим баштама кафића у којима свира пажљиво одабрана музика, на пространим трговима и у малим ресторанима са одличном храном.