Како је Диклић рекао у емисији „Спутњик интервју“, низ непопуларних мера попут Закона о раду, које је француски председник донео за нешто више од годину дана своје владавине, као и овај последњи скандал са саветником за безбедност, довео је до тога да се у јавности постави питање — има ли Макрон подршку народа за потезе које вуче?
„Мере које је спровео француски председник изненадиле су његове бираче. Макронов рејтинг сада износи свега 37 одсто, што говори да опозиција, али и одређени део народа, не мисли да он води унутрашњу политику која одговара интересима највећег броја Француза. Такође, пред Макроном је још један велики изазов, односно његов план да рационализује пословање француских железница. То преведено на језик обичних грађана значи да он планира отпуштања у том сектору, а треба имати на уму да ако су негде у Француској синдикати јаки, онда су то у сектору железница, које су необично важне за функционисање те државе. Ако они одлуче да се Макроновом плану рационализације успротиве штрајком, настаће велики проблеми јер је железница есенцијална за француску економију. У том смислу синдикати имају у рукама јаку карту, а видећемо да ли ће одлучити да је искористе на јесен“, објашњава Диклић.
Може ли ико да угрози Макрона
Иако каже да за Емануела Макрона сада не би гласало ни близу онолико грађана колико му је на прошлим изборима обезбедило председнички мандат, Диклић напомиње да у овом тренутку на политичкој сцени француске нема појединаца, па ни партија, које би га могле угрозити.
„Он припада неком либералном центру, а то је нова генерација политичара који су јако компетентни, имају озбиљно образовање и велико искуство у бизнису и другим областима. Не мислим да би било ко у француској опозицији Макрону у овом тренутку могао да представља конкуренцију. Једино можда Народни фронт Марин ле Пен, која је ултрадесничарска партија, али и они му заправо иду наруку. Наиме, код Француза постоји врло јака свест о томе да ако се бира између ’десних‘ партија и неких других, они ’десни‘ не смеју да прођу. Такав став је у Француској врло изражен“, напомиње бивши амбасадор.
На питање да ли ће идеја Емануела Макрон о реформисаној Европи у „три круга“ Србији пролонгирати датум уласка у ЕУ, Диклић каже да су бриселски званичници свега неколико дана, пошто су изашли са 2025. годином као датумом следећег проширења Уније, почели да говоре да је то само један замишљен, могући датум.
„У Европској унији вам је као на животињској фарми код Орвела — све су животиње једнаке, али неке су једнакије, и то је реалност коју нико неће отворено рећи. Наравно да Француска може да нам буде препрека. Ако Француска оцени ради себе и тог пројекта Европе и ’реактора‘ у коме они јесу, да није време да се у реактор убаци још нека мала честица горива, они могу да кажу да још нисмо испунили све потребно за приступање. Али то онда морају да кажу аргументовано, са свим показатељима који ће потврдити њихов став. Дакле, Француска нам може бити препрека, али и не мора. Зависи ипак све од нас“, указује Диклић.
Мост према Русији
Коментаришући оцене неких аналитичара да би француски председник могао бити мост између Русије и Запада, Диклић каже да је Русија највише напредовала у време када су на руском двору били угледни људи из Француске и Немачке.
„Европа има интерес да са Русијом сарађује на равноправној основи, а оно што нико ко иоле има нешто у глави не сме ни да помисли, то је да притиском може нешто да уради са Русијом. Много је боље да се прави партнерство, што се и кроз историју показало — од Катарине Велике, Петра Великог, како је једна заостала Русија кренула. Ако неко жели то партнерство да прекида, то је његов проблем више него руски. Француска сасвим може да буде мост који је потребан, чини ми се, и Русији и Европи, упркос томе што се то можда неће баш много свидети ’пријатељима‘ преко Атлантика, односно САД“, примећује бивши дипломата.
На питање да ли види укидање санкција Русији у некој ближој будућности, Диклић износи очекивање да ће се европски став о санкцијама полако модификовати, како француски, тако и немачки.
„Европа ипак има ту један тренд да се олабаве санкције. Прича се о санкцијама, а онда имамо да један ’Северни ток‘ ради, други се гради. Па Немачка индустрија зависи од увоза гаса из Русије. А размишљати на начин — да ли ћемо престати да увозимо из Русије аутомобиле или ћемо престати да им извозимо поврће? Па купиће га негде другде. Дакле, санкције нису оствариле своју сврху и чини ми се да њихово слабљење може да се деси. Наравно, то се баш неће много свидети великом брату преко океана“, рекао је Диклић.
У осврту на чињеницу да се француски председник до сада више пута успротивио Доналду Трампу, критикујући излазак САД из Париског споразума о клими и међународног споразума са Ираном, бивши амбасадор каже Француска сматра да има право да Америци каже све.
„То њихово право је, између осталог, и историјско, јер су они помогли када се Америка одвајала од Велике Британије. Није то само Макронов пи-ар. Французе често зову ’галски петао‘ и то је једна њихова, да тако кажем, и дрчност. Свакако је Макрон рекао оно што можда и многи други у Европи мисле, али из неког разлога неће да кажу. Наравно да је Француска забринута због климатских промена јер има велику присутност у бившој колонијалној Африци, има добре односе са тим земљама које од тих климатских промена пуно пате. Такође је забринута и због нуклеарног споразума са Ираном, па мислим да су Макрон и његов проценили да то треба да се каже, а да неће имати велике штете по Француску“, каже Диклић.
