На основу анализе сателитских снимака, војни магазин „Канва дифенс ривју“ тврди да су 50 километара западно од Тајпеја, у специјално за ту намену изграђеној бази, инсталиране ракете којима су на Западу дали ознаку „Хсијунг Фенг“ 2Е, што на кинеском значи „свирепи ветар“.
Војни експерти кажу да је реч о ракетама домета до 1.500 километара способним за прецизне ударе по војним базама, атомским централама, стратешким складиштима нафте, железничким пругама, мостовима и тунелима у дубини кинеске територије.
Стручњак за Кину, политиколог Олег Фочкин, каже за Спутњик да је јасно да се Тајван сам не би одлучио на овакав корак и да иза њега стоје САД и друге чланице НАТО-а. Распоређивање ракета није случајно и све упућује на то да се ради о кораку који је уследио после осталих напора Трампа да поквари односе са Кином. Распоређивање ракета на Тајвану у овој ситуацији се апсолутно може тумачити као звецкање оружјем, каже Фочкин.
„Америка је увек подржавала Тајван, увек је подржавала отпор који Тајпеј пружа Пекингу. У целокупној ситуацији, Тајван веома зависи од САД, он нема много избора. Стога су и бројне најављиване посете амерички државника Тајпеју потпуно логичне. Распоређивање ракета је само потврда да ће претходни курс Вашингтона и даље бити на снази“, каже он.
И Милан Липовац, доцент на Факултету безбедности, за Спутњик каже да размештање ракета треба посматрати у контексту америчко-кинеских односа и рата санкцијама који се тренутно води око увоза и извоза робе.
„Овај потез треба посматрати и у контексту преговора који су вођени око денуклеаризације Северне Кореје, сад то све иде некако споро, па је могуће да се уводи нека нова карта која управо подразумева ову позицију Тајвана и маневре везане за распоред ракета. Тајван је само експонент неких већих сила, а знамо која сила подржава Тајван“, каже Липовац.
Војни стручњаци кажу да „Свирепи ветар“ личи на амерички „Томахавк“ и да носи 200 килограма експлозива, али и да Тајван има амбицију да у обалном појасу распореди око 300 таквих ракета. Међутим, Фочкин објашњава да Кина има противваздушну одбрану која може добро да се носи са таквим крстарећим ракетама.
„Не мислим да се Кина нешто посебно уплашила ових ракета, јер су кинеске оружане снаге сада прилично моћне. Треба рећи и да се Тајван одувек налазио у незавидној позицији — ситуација се може упоредити са Кубом и САД, могу се направити одређене паралеле. С једне стране, Тајван одлично схвата да опасност остаје, а Кина схвата да неће доћи до ескалације, али да није згорег припремати се као да ће бити рата“, каже Фочкин.
С његовом тврдњом слаже се председник Руско-кинеског аналитичког центра Сергеј Санакојев, који каже да време које је изабрано за ову провокацију показује да су власти Тајвана реализовале замисао свог патрона — Америке, која улази у прилично оштру фазу трговинског рата са Кином.
„Вашингтон се у овом трговинском конфликту устремио и на Русију и на ЕУ, али, судећи по свему, делује да би САД волеле да целу ову ситуацију потврде још и војним провокацијама. У Јужном кинеском мору су се утишали претходни конфликти, а углавном увек покушавају да спорове са Кином реше пре на билатералној основи, него да позову Шесту флоту. Мислим да ова провокација неће проћи тек тако, већ да ће уследити прилично озбиљан одговор Кине“, оцењује Санакојев.
Он додаје да Американци ништа не раде случајно и да добро знају да Кинези овај потез са ракетама доживљавају као мешање у њихова унутрашња питања. Могуће је да се ради о потезу Доналда Трампа који је човек бизниса, навикао да наступа са „тешком артиљеријом“, а да онда путем компромиса извуче за себе најбоље услове за себе, односно сада и своју државу, оцењује Санакојев.
„Не треба искључити ни другу опцију, имајући у виду унутрашње процесе који се сада одвијају у САД, када Конгрес практично опструише одлуке администрације председника, током кампање за изборе за Конгрес. Дошло је до одређене пат позиције, не зна се ко пије, а ко плаћа. Овде се чак можда ради и о неким великим плановима, и то не само у војно-техничком контексту, већ о припремама за неке даље ванредне кораке које би учинили Американци како би остварили одређени баланс интереса за себе у региону“, закључује Санакојев.
Упркос увозним таксама које је увела администрација америчког председника Доналда Трампа, кинески извоз у Сједињене Државе у јулу је увећан за 13 процената и износио је 41,5 милијарди долара. Ништа битно се није променило ни када је у питању амерички дефицит у трговини са Кином.
Такви подаци условили су одлуку Трампа да крене у још жешћи трговински рат са Кином и да од 23. августа уведе таксу од 25 одсто на кинеске производе у износу од 16 милијарди долара. Кина је одмах узвратила идентичном мером, која ће на снагу ступити такође 23. августа, а обухватиће и увоз аутомобила и сирове нафте.
