Како наводи аутор текста Алберто Нардели, европски званичници су веома забринути због могуће дестабилизације Западног Балкана због Косова. Наиме, све главне чланице ЕУ противе се било каквим променама граница на Балкану, а све доскора такав став је имала и Америка.
Али, онда је дошао Доналд Трамп, чија је дипломатија „склањамо руке“ отворила простор за нове приче о изменама граница, преноси Б 92.
Позивајући се на два дипломатска извора, према једном, још увек незваничном плану који би подржала и Србија, намера је да се северни делови Косова у ком углавном живе Срби припоји Србији, која би, заузврат, Косову дала јужнији део покрајине, у ком живе етнички Албанци.
Међутим, тај план се не допада европским владама, које се плаше да би ново цртање етничких граница на Балкану дестабилизовало цео регион који је пре само 25 година био суочен са највећим ратом на тлу Европе још од Другог светског рата, преноси Танјуг.
Један француски дипломата који је захтевао анонимност рекао је „Базфид њузу“ да је и само помињање измена граница дестабилизујуће. „Границе су запаљиве — једноставно не знате шта ће се догодити ако их пипнете“, казао је он.
Размени територија противи се и Немачка, а све донедавно је тај став имала и Америка. Међутим, и садашње и бивше дипломате с обе стране Атлантика страхују да је Трампова администрација усвојила веома релаксиранији приступ међународним питањима, по принципу — нека други сами реше своје проблеме.
То такође знатно слаби преговарачку позицију ЕУ, под чијим окриљем се одвија дијалог између Београда и Приштине, који, како се истиче у тексту, досад није изнедрио ништа.
У тексту се подсећа и да је косовски председник Хашим Тачи недавно рекао „Асошијетед пресу“, одбијајући било какву поделу земље по етничким линијама, да је ипак спреман на неке „корекције“ границе између две земље, али и на изјаву српског председника Александра Вучића да сви Срби знају да је Косово изгубљено, али да ће он учинити све што је у његовој моћи да поврати оно што се може вратити.
А познаваоци прилика у Београду тврде да се Вучић спрема да постигне договор.
„Постоји политичко позиционирање компромиса“, рекао је Иван Вејвода, бивши саветник за спољну политику и европске интеграције српског премијера Зорана Ђинђића, за „Базфид њуз“, коментаришући Вучићеву изјаву.
„Политички, Вучић има толико велику подршку да може да прогура шта хоће. Он само треба извући, како каже, нешто ни из чега. Јавно мњење је спремно за било какво решење, а затим да настави са животом, под условом да постоје гаранције за Србе на Косову и за Православну цркву“, каже Вејвода.
Он подсећа да приче о подели територија, размени граница или како год се то назвало, постоје још од 2000. али незванично. „Сад смо опет на тој вртешци, а разлог зашто се опет прича о томе је што постоји озбиљна воља с обе стране да се то питање реши“, додаје Вејвода.
Један западни дипломата с Балкана сматра да је „мало вероватно“ да је администрација Трампа активно подржавала идеју о замени или подели територије, док други каже да његове америчке колеге никада нису отворено рекле да се залажу за такво решење када се то од њих тражило.
Међутим, оно што узнемирава дугогодишње посматраче на Балкану није толико Америка која активно подржава идеју или не, већ недостатак јасне позиције САД и осећај да администрација Трампа заузима задње седиште у региону.