Анкара је смањила улагања у америчке државне обвезнице са 32,6 милијарди долара из маја месеца на 28,8 милијарди долара у јуну. Турска мало по мало смањује улагања у државне обвезнице САД од новембра прошле године. Оне су тада износиле 61,2 милијарде долара. Русија је тај списак напустила још у мају, када је смањила улагања у амерички спољни дуг — са 48,7 милијарди на 14,9 милијарди долара.
Лидер на списку на крају јуна остаје Кина: њена улагања се процењују на 1,179 билиона долара, што је за 0,4 одсто мање у поређењу са мајом. На другом месту се нашао Јапан — његова улагања су се смањила за 1,75 одсто и процењују се на 1,03 билиона долара. Трећи по величини власник државног дуга САД — Бразил, са власништвом од 300,1 милијарди долара (раст за 0,3 одсто до маја).
Односи између Вашингтона и Анкаре су се погоршали након хапшења евангелистичког пастора Ендрјуа Брансона у Турској. У вези с тим, администрација америчког председника Доналда Трампа увела је санкције за два министра турског кабинета и упозорила на додатне мере, уколико се случај ускоро не реши.
Као резултат кризе између двеју земаља, Турска лира је последњих месеци више пута имала историјске падове у односу на евро и долар. Од почетка године она је пала за 40 одсто у односу на ове две светске валуте. Ако је почетком године за долар давано око 3,75 лира, синоћ је прешао 7 лира. Криза је ескалирала у петак, када је председник САД Доналд Трамп наложио да се удвоструче царине на алуминијум и челик из Турске — до 20, односно 50 одсто.
