Према речима Милета Исакова Србија би, уколико се потруди, могла да нађе подршку за своју политику у самом врху израелске власти. Како каже, Авигдор Либерман, некадашњи израелски министар спољних послова, а сада министар одбране те земље, велики је присталица Србије.
„У време док сам ја био у Израелу он је био посланик партије ’Израел наш дом‘, која је била у Парламенту као врло мала и слаба опозициона странка. Међутим, он је тада на свој захтев био председник Одбора за сарадњу са Србијом. Врло често је долазио код мене у Амбасаду и инсистирао на томе да се успоставе ти односи између две скупштине, али код нас није био формиран такав одбор српско-јеврејског пријатељства. Зато односи две земље нису на тај начин успостављени за време мог мандата у Израелу, али је он био рецимо један од људи који је највише инсистирао на развијању тих односа. Рецимо, са њим би сада требало те односе учврстити, с обзиром на то да се Либерман сада налази на позицијама са којих може много више да учини него што је то онда био случај“, напомиње Исаков.
Он додаје да, када је о лобирању реч, треба имати на уму да утицајни Јевреји не живе само у Израелу.
„Обично се каже да Јевреји ’дрмају светом‘ и то је тачно, али то није Израел. То су Јевреји који живе у Паризу, Лондону, Америци, држе банке, телевизије и медије, и наравно да тако имају и пуно утицаја. Они ће увек штитити интересе Израела, али када је посао у питању не морају се увек држати политике коју Израел води, као на пример када је реч о односима Србије и Хрватске“, објашњава Исаков.
На питање да ли је Израел коректно поступио према Србији када су авиони те земље учествовали у обележавању операције „Олуја“, Иван Нинић, публициста из Тел Авива, каже да Израел сматра да је прелет израелских авиона током обележавања „Олује“ био саставни део извозног подухвата те земље.
„За Израел је продаја авиона Ф-16 Хрватској бизнис вредан 500 милиона долара, а договор да израелски авијатичари помажу хрватским пилотима да управљају тим авионима направљен је много пре обележавања ’Олује‘. Дакле, из перспективе Израела није изгледало као да се тим чином та земља меша у односе Србије и Хрватске“, објашњава Нинић.
Сличног става је и Миле Исаков, који каже да је уверен да је Србија реаговала превише емотивно, док је за Израелце то био део посла који су склопили са Хрватима.
„Они очигледно нису водили довољно рачуна о томе како ће реаговати Србија, јер су гледали свој посао и бизнис пре свега. Десило се да је то изведено тако да можда нису били ни свесни у којој функцији лете у том тренутку“, сматра Исаков и додаје да међусобно поверење које је утемељено између српског и израелског народа никако не може бити нарушено инцидентима попут оног приликом обележавања „Олује“.
„Грађани Израела имају дубоко поштовање према Србији због свега онога што смо 1948. године учинили за њих као Југославија, јер они под Југославијом углавном подразумевају Србију и Србе. Тада су они, током арапско-израелског ослободилачког рата који су водили, из Чешке купили 30 борбених авиона, које нису могли да довезу у Израел, јер свет тада још није могао да одлучи да ли ће признати израелску државу. Зато су ти авиони долетели у Југославију где су били префарбани, на њих су стављене наше, југословенске ознаке, и тако су одлетели у Израел, где су дали одлучујући допринос победи у том рату. Израелци су дакле формирали своју државу захваљујући, између осталог, и тим авионима, и то се тамо изузетно поштује“, закључује Исаков.
