„Разматрамо да уведемо обавезни војни рок, не на годину дана, већ на шест месеци или три месеца“, рекао је председник Србије и врховни командант Александар Вучић, објаснивши да би тако држава имала могућности да превентивно делује у случају да било ко покуша да је безбедносно угрози.
Није први пут да се у последње две године предлаже враћање служења војног рока, поготово што је у свим истраживања такво и расположење анкетираних грађана.
Најновије теренско испитивање у 11 градова Србије, допуњено онлајн анкетом, показало је да су грађани свесни питања безбедности Србије и да желе да се врати обавезно служење војног рока. Анализа Истраживачког центра за одбрану и безбедност у Београду, сачињена на основу тог испитивања, објављена је средином јуна, а показала је да се за враћање „војног рока“ изјаснило 74 одсто од 1.117 насумично анкетираних оба пола. „За“ су подједнако били мушкарци и жене.
И није Србија усамљена у размишљањима да врати служење војног рока.
Француска има професионалну војску, али је њен председник Емануел Макрон још током предизборне кампање рекао да жели да француски грађани „директно искусе живот у војсци“.
Недавно се на ту тему огласила и странка владајуће коалиције у Немачкој ЦДУ Ангеле Меркел, која је покренула кампању за враћање војне обавезе, сматрајући то неопходним за одбрану земље која би требало да важи и за мушкарце и жене.
Међу земљама које су вратиле служење војног рока су Грузија, и то само осам месеци након укидања, Литванија, која је то урадила 2016, осам година након што га се одрекла, и Шведска која је изгласала поново увођење обавезног војног рока који је укинула 2010. године.
У Русији војни рок никада није био укидан, али се од јануара 2008. године уместо две године, служи годину дана. Обавезно служење војног рока у САД укинуто је 1973. године, пред завршетак Вијетнамског рата.
Професионалну војску, међутим, не признају у Јужној Кореји која је формално још у рату са Северном Корејом. Сеул је одлучио да мушкарци морају да проведу у војсци до две године, зависно од рода војске. У Северној Кореји пак обавезни војни рок траје 11 година за мушкарце и седам за жене.
Треба ли подсећати да војску у Израелу жене служе две, а мушкарци три године и та обавеза важи за све грађане Израела, како за оне у земљи, тако и оне у иностранству.
Војска се служи и у Бразилу и Сирији, у којој је 2011. војни рок скраћен са 21 месеца на 18 месеци.
Војске свих држава насталих на тлу бивше Југославије су професионалне, а Србија, која је, за разлику од осталих, прогласила војну неутралност, озбиљно размишља о враћању служења војног рока. Интересантан је податак да су у такође војно неутралној Швајцарској грађани до сада три пута излазили на референдум о укидању обавезног служења војног рока и сва три пута су гласали против. Последњи пут су то учинили 2013, иако је та држава редак пример неутралне земље која је остала изван свих ратова чак неколико векова.
На питање, да ли се то враћа тренд служења војног рока и да ли је томе „кривац“ геополитичка ситуација у свету која општу климу чини небезбедном, генерал мајор у пензији, председник Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач сматра да је неопходно да се вратимо служењу војног рока.
„Србија је војно неутрална, а свака војно неутрална земља, поготово када је мала и када нема довољне ресурсе, ни економске, ни демографске, неопходно је да се определи за служење војног рока, али које није архаично и временски екстензивно као што је то било некада. По узору на друге неутралне земље и Србија треба да настави са служењем војног рока на примерен начин, обуком младих кадрова кроз систем кампова у неком релативно краћем времену“, објашњава Ковач за Спутњик.
Он сматра да је период од три месеца довољан да се омладини омогући остваривање уставне улоге припреме за одбрану земље, али да им се не ремети професионални развој у систему школовања.
Према Ковачевој оцени, такву одлуку не условљавају превасходно геостратешки разлози и стање безбедности у региону, него управо релативно трајно опредељење Србије за војну неутралност за коју постоје историјски разлози.
„Србија је крварила читав један век и мислим да је дошло време да она ту војну неутралност коју баштини декларативно, материјализује кроз наставак служења војног рока“, истиче саговорник Спутњика.
Он указује да државе које су чланице војнополитичких савеза не морају да се враћају тој институцији служења војног рока, али да многе то чине јер ниједан војнополитички савез није у потпуности гарантовао безбедност сваке од земаља. Отуда и иницијативе да се у водећим земљама НАТО преиспита потреба поновног служења војног рока управо зато што су се промениле безбедносне околности и ситуација и на глобалном и на регионалном нивоу.
Утолико он сматра да је „наша војна неутралност прворазредни разлог да се вратимо служењу војног рока“, које, несумњиво, повећава војну и одбрамбену безбедност земље и сада и у будућности.
„Мислим да Србија не треба пуно да чека да би се вратила служењу војног рока јер за то нису потребни неки посебни експертски налози, нити истраживања. Већ постоје прорачуни који иду у прилог томе да је потребно увести даље служење војног рока и да то, у крајњем, не кошта пуно. Ми за то имамо развијену инфраструктуру, центре за обуку и кадар и Србија што пре треба да донесе такву одлуку“, закључио је Ковач.
