Све је, према речима Сергеја Некрасова, професора Јужно-руског државног политехничког универзитета (град Новочеркаск), почело још 1988. године, када је случајно нашао књигу надалеко познатог совјетског физиолога и геронтолога Владимира Фролкиса. У тој књизи је наш саговорник прочитао много тога интересантног и потом наставио да се информише о крионици, науци која проучава могућности очувања тела човека при ниској температури, с тим да замрзнуто тело у будућности буде реанимирано.
У књизи Роберта Етингера „Перспективе бесмртности“ описују се бројне предности крионике. Поента тог процеса је да се људски органи или цео организам охладе, односно смрзну до температуре течног азота или угљен-диоксида (сувог леда).
Професор Некрасов каже да готово сви људи заправо желе да постану бесмртни, а да ће он своју жељу реализовати путем сарадње са руском фирмом „Крио Рус“.
„Немам сумње у крионику, а пошто се и сам бавим науком, аналитички сам приступио овом питању и чак објавио научни рад на тему очувања организма уз помоћ крионике. Да, постоје проблеми у смислу ризика, одређених правних и медицинских питања, различите ситније мањкавости те процедуре која је још у повоју“, објашњава Некрасов.
Нашег саговорника питамо да ли своју одлуку види као авантуристички потез, односно колико је тешко било преломити и одлучити се на овај корак?
„Не мислим да је ово посебно храбар корак, јер се процес крионирања реализује после смрти пацијента, клијента криофирме. Дакле, процес замрзавања тела се реализује тек након што се званично добије административна потврда о смрти клијента. Постоје две јасне алтернативе: или ће особа бити сахрањена или ће бити замрзнута. Верујем да постоје шансе да се тело успешно реанимира, иако постојеће технологије још не могу да врате у живот криопацијента. Што касније, то су шансе веће, то јест верујем да ће за 200 година биомедицинске технологије узнапредовати, односно да ће наука заиста пронаћи начин да оживи, васкрсне људски организам“, искрен је руски професор.
Наш саговорник додаје да је својим пријатељима, колегама и рођацима доста често причао о овом научном приступу, али да они, иако га махом подржавају, ипак целу причу доживљавају као нешто апстрактно, футуристички. Овде се, каже Некрасов, не ради о идеји заснованој на научно-фантастичним делима.
„То није реклама, није покушај да се брзо заради. Ово о чему ми сад говоримо јесте оправдана популаризација научно-технолошке идеје која много обећава. То је између осталог и идеја трансхуманизма, филозофије која подржава право човека на живот и употребу медицинских и технолошких достигнућа у име очувања и побољшања интелектуалних и физичких способности појединца. Крионика омогућава да ово и реализујемо“, закључује руски професор чије ће тело након смрти бити замрзнуто.
