До рата у граду Алепу је живело отприлике два милиона људи, а у истоименој провинцији око шест милиона. Алеп је највећи индустријски, образовни и културни центар у Сирији. У фармацеутским предузећима, малим и средњим фирмама, енергетским постројењима и у лакој индустрији било је запослено више од 200 000 људи. Рат је за собом повукао страшне последице у граду и у провинцијама. У зонама ратних дејстава терористи су срушили две трећине стамбених зграда и практично све индустријске погоне.
У Алепу данас људи не мисле на рат. Продавци са осмехом услужују муштерије у својим добро опремљеним продавницама. У ресторанима опет седе гости, наручују традиционално спремљену кафу са кардамоном. Опасност од напада терориста је сада део прошлости. Оживела је цитадела у срцу града. Ова грађевина се сматра најважнијим историјском спомеником Алепа.
Предивна тврђава око града била је изграђена још у трећем миленијуму пре нове ере, била је сведок херојских борби. Одреди сиријске војске штитили су средњевековну тврђаву целе четири године од напада терориста. Баш као некада у давна времена, војници су морали да издрже опсаде, да преживе недостатак муниције и хране. Помоћ је пристизала само из ваздуха.
Официр, са којим је разговарао репортер Спутњика, саопштио је да су хеликоптери који су допремали неопходну храну и муницију браниоцима тврђаве из безбедносних разлога летели необично високо, али да су се ипак у базу враћали изрешетани. Терористи су по сваку цену желели да их оборе.
Током рата, цитадела је била стратешка тачка, јер баш као и у давној прошлости, тако и данас, ко влада тврђавом, влада и градом. Терористи су тврђаву гађали из оближњег насеља. Још има трагова мањих експлозија по зидинама.
Два пута су исламисти покушали да опколе и заузму зидине тврђаве, као што су некада давно то чини ли Монголи и Турци. „Видите, тамо је била кућа под којом смо открили тунел, по којем су терористи хтели да се провуку у тврђаву. Ми смо на време схватили шта се дешава и осујетили њихове намере“, говори официр и показује на срушену кућу.
Сада тврђаву „нападају туристи“, каже за Спутњик Хусејин Дијаб (Husajn Dijáb), руководилац провинције Алеп.
„Након ослобођења града, почели смо да обнављамо инфраструктуру, индустријску производњу и пољопривреду. Најпре су били обновљени објекти за пренос електричне енергије. На тај начин смо омогућили и да прораде пумпе за водопривреду. Сада ради 7 болница и 16 пунктова Хитне помоћи. Обновили смо 75 километара путева. У току је обнова историјског центра, стамбених четврти и образовних установа“, поносан је Дијаб.
Руководилац провинције Алеп је истакао улогу Руске Федерације током процеса реновирања града и других радова на обнављању у региону. Руски центар помирења указује помоћ локалним становницима и учествује у регулисању ситуације на терену, најпре тако што организује дијалог између сиријских власти и умерене опозиције. Сваког дана руски војници одлазе у градове који су највише пострадали током ратних година и раде на расподели 1,5 тона хуманитарне помоћи. Руски лекари пружају помоћ грађанима.
Због санкција уведених против Дамаска, Русија је једина држава која Сирији пружа хуманитарну помоћ.
„Не сумњам да ће уз помоћ пријатеља Сирије, најпре Русије, мир поново завладати широм Сирије“, каже Хусејин Дијаб.
Брзој обнови се такође нада и Газем Аџан, директор индустријског центра „Шејк Наџар“ у провинцији Апел. Центар је био отворен 2003. године и до 2012. је представљао највећи индустријски центар на Блиском истоку. До рата је обједињавао две хиљаде компанија, најпре турских. Терористи су 2013. године заузели центар „Шејк Наџар“ и контролисали га две године. У овом периоду, фабрике су биле затворене. Током конфликта је око 90 одсто зграда било разрушено или потпуно срушено.
„Центар је почео са радом одмах након ослобођења. Имамо ванредни план за реконструкцију нашег града. На пословима реализације првих мера ангажовано је више од 500 фирми. Из иностранства долазе предузетници и показују интересовање да овде отворе своје производне погоне или представништва“, истиче Аџан.
Дописник Спутњика је, на старој пијаци поред цитаделе у Алепу, такође срео младог кројача Ахмеда Мурада (Ahmed Murad), који се шетао међу продавницама са малом ћерком у рукама.
Кројач каже да је добро живео пре рата. Доста је зарађивао и могао је чак да оде на одмор. Исламисти су му одузели његов мирни живот. Иако живи у делу града који терористи нису успели да освоје, кројач каже да се последице рата ипак осећају. Мурад је изгубио већину својих клијената, цене су нагло порасле.
„Ситуација је и даље компликована. Али не желим да напустим Сирију, ниједан од мојих рођака неће отићи. Раније су терористи нападали цивиле, користећи мине и пројектиле. Сада се ипак осећамо сигурније“, рекао је Ахмед. Мир и безбедност су важни за њега и његову малу кћерку.
