Министарство одбране хвали се податком везаним за број пријава црногорске омладине која конкурише на јавне огласе за пријем у службу у Војсци Црне Горе у својству војника по уговору. У зависности од броја формацијских мјеста расписаних за јавне огласе, дешава се да је односу понуде и тражње у проценту, кажу у министарству и истичу да се о томе већ може говорити као сталном тренду раста интересовања.
На то су, како тврде из ресора министра Предрагa Бошковића, између осталог утицале „спроведене реформе, сигурност војске као послодавца, могућност сталног и свакодневног усавршавања и напредовања, као и размјене искустава“.
Из министарства такође истичу да су у сарадњи са Војском ове године по трећи пут организовали љетњи војни камп у војним јединицама у Колашину и Пљевљима, те да је током прошлог мјесеца кроз њега прошло 45 црногорских средњошколаца и пет из Македоније, од којих три најбоља полазника као награду добијају посјету Центру за обуку кадета у Лондону. С тим у вези, многи аналитичари су примијетили да су на сцени двоструки аршини, јер је већина прозападних медија у Црној Гори снажно осудила вијест о учешћу средњошколаца на контроверзном војном кампу на Златибору, док се похађање истих на НАТО камповима у Црној Гори узима здраво за готово.
Такође, упоредни подаци са Републиком Хрватском говоре да је и та земља у својим првим годинама НАТО чланства имала значајно већу заинтересованост младих за рад у Војсци и учешће у НАТО мисијама широм свијета, што говори да су сиромашне земље НАТО-а периферије идеални регрутни центри за Алијансу.
Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић за Спутњик каже да прије свега „тешко економско стање у земљи, и немогућност младих људи да налазе посао у струци или у сфери свог интересовања их опредјељује на очајничке потезе, какав је свакако тражење посла у Војсци Црне Горе“.
„То превасходно због тога што се одласком у мисију у Авганистану за кратак период може зарадити више новца него на било који други дозвољени начин у Црној Гори. Истовремено, колико је стварно интересовање за Војску Црне Горе говори податак да нико није претјерано одушевљен нити заинтересован за служење добровољног војног рока, који ће факултативно бити уведен 2019. године“, каже Ковачевић.
„Војска Црне Горе која је дио НАТО-а, у већини народа се перципира као дио окупаторских снага а број запослених у Војсци Црне Горе, активног састава, оних који су били у иностраним мисијама, ђака који су били у љетњим камповима и оних који су конкурисали за мјеста у Војсци, никада није прешао бројку од 3.500 људи“, подсјећа наш саговорник.
Он додаје и да је тренутно „сама улога војске у Црној Гори фолклорна“, као и да као таква, Војска „нема нити вољу нити реалне могућности да брани земљу“.
„Зато се њене активности у земљи своде на извиђачке, на међународном плану на симболичне. Ова држава има снажнију полицију од војске, што јасно указује да је циљ да се контрола има на унутрашњем плану, да би владајуће структуре у земљи лакше опстајале на својим мјестима. Једноставно, могућности за одбрану од спољашњег непријатеља нема. А знамо да Албанија и Хрватска, као и привремене власти на Косову и Метохији имају територијалне претензије према Црној Гори. У моменту када буду жељели да их остваре, бојим се да ће интересовање за Војску Црне Горе биће још мање него што је сада, како међу младима, тако и међу старима, а да не говоримо о осталим чланицама НАТО-а“, децидан је Ковачевић.
