Неколико хиљада грађана Молдавије окупило се у суботу у Кишињеву како би захтевали уједињење са Румунијом, а демонстранти су носили румунске заставе и заставе Молдавије које су готово идентичне и узвикивали „уједињење“ и „Бесарабија, румунска земља“.
Истовремено, држављанима Румуније је већ неколико дана забрањен улазак у Молдавију, након што је гранична полиција проценила да представљају опасност по јавни ред.
Молдавија, која је до Првог светског рата била у саставу Русије, ујединила се са Румунијом 1918. године, да би 1940. била припојена Совјетском Савезу, а 1991. године постала независна.
Дугогодишњи дипломата Срећко Ђукић подсећа да ови протести трају читаве године и сматра да ће се наставити и наредних месеци, у контексту обележавања стогодишњица присаједињења Бесарабије Румунији.
„У Молдавији постоји више тих партија, покрета, организација и појединаца који желе повратак на границе из 1918. године, односно уједињење Молдавије са Румунијом. На те тежње ни Румунија није остајала имуна, нарочито за време владе председника Трајана Басескуа, који се изричито залагао за уједињење са Молдавијом и чинио све како би се подигла и одржала та национална тензија и на једној и на другој страни“, објашњава Ђукић.
Како каже, према међународним документима неопходно је да Молдавија остане неутрална држава, земља која није везана ни за један блок, односно не би могла да улази у састав НАТО-а нити ОДКБ-а.
„Међутим, тај став који је међународно тражен и који је записан у одређеним међународним документима, прозападно оријентисане владе покушавају да промене, јер желе тешњу сарадњу, а на крају и улазак Молдавије у НАТО. То би битно променило војно-политичку ситуацију у том делу Европе и угрозило би питање решавања Придњестровља и подручја где се још налази руски контингент миротвораца“, напомиње Ђукић.
Према његовим речима, председник Молдавије Игор Додон предлаже да се спроведе референдум и да се коначно са дневног реда молдавског политичког живота скине питање уједињења са Румунијом, с обзиром на то да се у анкетама већина испитаника изјашњава да је против уједињења Молдавије са Румунијом.
„Међутим, Додон није у уставној позицији да може расписати референдум, он у парламенту има мањину и у конфликту је са владом по многим питањима. Ипак, треба рећи да актуелна влада не пружа подршку демонстрантима који траже уједињење са Румунијом, тако да председник Молдавије и влада, иако не стоје на истим позицијама у погледу геополитичке оријентације, ипак налазе и практичне елементе да дођу до неких заједничких ставова. Зато мислим да ће се ова ситуација превазићи тако да до неких битних промена неће доћи и да неке крајње ефекте ових протеста не треба очекивати. Осим да поборници уједињења са Румунијом остваре неке боље парламентарне резултате, с обзиром на то се све ово дешава уочи парламентарних избора који су заказани за 25. фебруар следеће године“, каже Ђукић.
Намере покрета за уједињење са Румунијом, додаје наш саговорник, у овом тренутку не одговарају ни самој Румунији, која има доста својих унутрашњих проблема. Идеју о уједињењу, сматра искусни дипломата, не подржава ни Европа.
„Иако је на таласу тих високих, националистичких емоција практично све завршено, односно ’папиролошки‘ је све урађено у смислу да су донете декларације о уједињењу у парламенту Молдавије, а нека симболична декларација о уједињењу је донета и у Букурешту, мислим да је то нешто што нико неће дозволити у Европи. Међутим, та идеја о уједињењу која живи међу Румунима и Молдовљанима показује колико су границе у Европи релативне, подложне дискусијама и захтевима за променама и прилагођавањима. Није мало снага, покрета и организација у Европи и ЕУ које желе промене многих граница, па не треба искључити учешће западних елемената у овим протестима који су јако добро организовани и користе стогодишњицу да укажу на нерешен статус Молдавије као државе“, објашњава Ђукић.
