О томе да ли је обарање руског Ил-20 био покушај израелске стране да се наруше односи између Москве и Дамаска, спољнополитички коментатор Мирослав Лазански је у емисији „На нишану Лазанског“, у продукцији Спутњика, разговарао са Ђорђем Аничићем, пензионисаним потпуковником ПВО Војске Југославије и замеником команданта двеста педесете ракетне бригаде ПВО.
Аничић каже да је тешко знати шта се дешава иза затворених врата и које објашњење овог инцидента је израелска страна понудила Русима, али да је сасвим сигурно да није поштован џентлменски договор о контроли лета, односно о борбеним дејствима на територији Сирије.
Израелска страна је, подсећа потпуковник, само минут пре напада обавестила руску страну да ће доћи до напада на сиријске положаје, а притом су дали погрешне координате напада.
„Питање је да ли су Израелци искористили сплет околности у ваздуху или је то био део тактике, јер је могуће да су данима осматрали и видели ’иљушина‘ који је нон-стоп патролирао и снимао на том терену. Дакле, или су искористили то сазнање о кретању ’иљушина‘, или је заиста реч о сплету несрећних околности које су овог пута ишле наруку Израелу“, сматра Аничић.
Он је подсетио да је Русија својевремено изашла у сусрет израелској страни раскинувши уговор са Сиријом о испоруци система С-300. Међутим, како наводи, Руска Федерација је након инцидента са иљушином одлучила да сиријској војсци испоручи систем С-300.
„Ако су Руси заиста одлучни у томе, онда је Израел у проблему, јер по домету и радарској покривености С-300 покрива читаву територију Израела. Дакле, ниједан авион неће моћи да полети, а да га Сиријци не виде и не буду у ситуацији да га оборе. То је дакле велика претња за Израел, а сада је на потезу Руска Федерација и њена намера да заштити своје интересе. Не треба заборавити да је циљ НАТО-а да се од Балкана па надаље Руси сатерају у своје границе. То је свима познато“, напомиње Аничић.
На питање Мирослава Лазанског да ли ће сиријска посада на систему С-300 умети да управља овим системом, потпуковник каже да то зависи од тога шта купопродајни уговор обухвата.
„Верујем да је у купопродајни уговор, поред ракетног система, укључена и обука, затим резервне ракете, гађање у полигонским условима на руској територији и тако даље. Притом, не треба заборавити ни то да је Сирија у смислу противваздушне одбране врло респектабилна војна сила“, закључио је Аничић.