„Учесници тржишта данас, према мом мишљењу, не формирају цене на основу баланса понуде и потражње и других главних фактора, као што је курс долара у односу на друге валуте, него на основу конкретних изјава или прогнозирања неизвесне будућности“, рекао је Новак у интервјуу за РИА Новости.
У последњих неколико месеци, светске цене нафте веома брзо расту. Који су узроци таквог пораста?
— Тржиште воли тишину и увек се ослања на главне факторе. Али гласне изјаве стварају проблеме на тржишту, а учесници увек реагују повећањем или снижењем цена, у зависности од тога шта очекују од ових изјава. Прво што нам тренутно пада на памет је да Сједињене Америчке Државе од новембра спремају увођење санкција Јапану. То је данас, вероватно, најважнији фактор. Учесници тржишта не знају како ће то утицати. Могуће је само нагађати да ли ће бити наметнуте најстроже санкције, како ће се понашати потрошачи иранске нафте, да ли ће наставити да купују сировине упркос санкцијама. Изјаве прати ланчана реакција коју учесници тржишта процењују и на основу њих одређују цене нафте, рачунајући на ризик да ће део иранске нафте напустити тржиште. Други фактор су предлози упућени ОПЕК-у да предузме вештачке радње које нарушавају баланс потражње и понуде, а усмерене су на повећање производње како би се компензовали могући пад производње у Ирану и пад извозног тржишта у будућности. То су све нејасноће које дестабилизују прогнозу ситуације на тржишту, и на њих будуће тржиште веома активно реагује. Данас учесници тржишта, према мом мишљењу, не формирају цене на основу баланса понуде и потражње и других основних фактора, као што је курс долара у односу на друге валуте, него на основу конкретних изјава или прогнозирања неизвесне будућности.
С колико успеха ОПЕК може издржати те вербалне интервенције?
— Акције које се сада предузимају у оквиру заједничког споразума 24 земље, који је на снази од децембра 2016. године, тзв. споразума ОПЕК-а, фокусиране су пре свега на постизање основног баланса понуде и потражње. У јуну смо се сложили да производњу треба увећати за милион барела укупно у свим земљама, и крећемо се према том циљу. Током прва три месеца укупна производња се повећала за око 500.000 барела. Ценим да ће у септембру производња бити нешто већа, и ми ћемо до октобра доћи до цифре од милион барела, вратићемо се на циљеве према споразуму — смањење за 1,8 милиона барела од октобра 2016. године. Сматрам да је ово исправна политика и она не узима у обзир конкретна саопштења, већ пре свега основне факторе који процењују тренутно стање на тржишту и прогнозе за наредних неколико месеци.
Али, по свему судећи, ваше деловање неће много помоћи ако цена расте. Постоје ли неке контрамере?
— Могу рећи да су сада, због неизвесности, цене нестабилне, расту, али може доћи и до пада. Повећање производње није једноставан процес, да би се то десило морао би постојати слободни производни капацитет, али и инвестирање у повећање производње. А данашња оштра волатилност се може приписати не дугорочном, већ врло краткорочном периоду: не знамо шта би се могло десити у новембру, да ли ће цена још порасти или ће пасти, то зависи од одлуке о Ирану. Стога је, наравно, доношење одлука о повећању производње или смањењу, према мом мишљењу, погрешно. Потребно је веома добро размислити каква ће прогноза бити за производњу, понуду и потражњу у наредних неколико месеци.
Дакле, Ви сматрате да је тренутна цена нафте превисока? Која би била најбоља цена за Русију, према вашем мишљењу?
— Не желим да говорим о конкретним ценама — наше изјаве често утичу на тржиште. Једноставно кажем да данас цена, по мом мишљењу, садржи неколико долара које учесници тржишта узимају у обзир као ризик.
А колико долара?
— По мојој процени, која можда не одговара стварном стању, то је отприлике пет до седам долара од тренутне цене. Ово нису само изјаве и акције америчког председника Доналда Трампа, него и изјаве потрошача о перспективама увоза иранске нафте.
Шта мислите, да ли постоји граница изнад које се цена нафте тешко може повећати?
— Руски председник Владимир Путин рекао је на панелу да Русији одговара цена од 65—75 долара за барел. За нас је важно да је цена мање-више стабилна, да волатилност не буде тако велика као 2014-2015. године, када је цена нагло пала, или данас, када постоји опасност од наглог пада цена ако дође до прекомерне производње нафте на тржишту. Зато је боље да буде мање волатилна, али са стабилнијим индикаторима.
У ОПЕК-овом споразуму учествују 24 државе, али се стиче утисак да одлуке доносе углавном Русија и Саудијска Арабија, која пре није била на нашој страни и било је тешко успоставити интеракцију са њима. Како објашњавате окретање Саудијаца према Русији?
— Ја бих рекао да су Русија и Саудијска Арабија биле кључни актери и иницијатори тог пројекта, консолидатори за доношење одлука. Укупна производња нафте у 14 земаља ОПЕК-а је око 32 милиона барела дневно, што је трећина укупне светске производње. Уз учешће Русије и других земаља које нису чланице ОПЕК-а, овај обим достиже количину од 50 милиона барела. Најједноставније је постићи циљеве ако више земаља ради у тандему. Русија и Саудијска Арабија тренутно заузимају водеће позиције у производњи нафте. Ми произведемо отприлике исту количину, око 11 милиона барела за дан. Наравно да Русија и Саудијска Арабија имају највећи слободни капацитет и зато, када говоримо о повећању производње, у томе не учествују само Русија и Саудијска Арабија, али у смислу могућности повећања производње, ми имамо највећи потенцијал, у односу на друге државе. Постоји потенцијал за раст производње у Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту и Ираку, а што се тиче других земаља, потенцијал је изражен у мањој мери. Рецимо, када смо у јуну одлучили да повећамо производњу за милион барела дневно, од 24 земље видели смо опште повећање раста у прва два месеца у 12 земаља, а у осталих 12 земаља настављен је пад. Укупна производња повећана је за око 500 хиљада барела дневно.
Више пута сте говорили да Русија намерава да продужи сарадњу са Ираном. Али у ком правцу ће се одвијати сарадња, ако узмемо у обзир да ће Ирану у новембру бити уведене санкције?
— Као прво, морамо сачекати какве ће одлуке бити донесене у новембру. Ми смо за то да Иран, као највећи извозник енергетских ресурса на светско тржиште, остане део тог тржишта. Не прихватамо једностране санкције, које нису у складу са одлукама УН. Наравно, са правне тачке гледишта, неопходно је проценити даље могућности и системе интеракције са Ираном, како наше компаније не би претрпеле штету, посебно јавна предузећа. Ми данас радимо на томе. Засад нема потребе да говоримо о конкретним механизмима за реализацију заједничких пројеката за производњу нафте и гаса у Ирану, или у трећим земљама, како не би створили додатне ризике за наше компаније.
У случају увођења санкција Ирану и дефицита нафте на тржишту, да ли ће ОПЕК моћи да покрије овај дефицит?
— Иран је у последње време извозио 2,7 милиона барела нафте дневно. Будућност ће зависити од тога колика количина нафте ће напустити тржиште као резултат ових санкција. Очекујемо да незаконите санкције неће имати тако снажан ефекат и да у складу с тим иранска нафта неће стопроцентно нестати са тржишта. Земље-извознице имају слободне капацитете, а уз то земље-увознице повећавају сопствену производњу, смањујући увоз нафте. Морамо проценити последице, које су у вези са увођењем санкција и успоравањем раста светске економије у целини на потрошњу и потражњу. Постоји много фактора које треба узети у обзир, размотрити и предвидети, али у суштини земље које производе нафту имају све могућности да одрже равнотежу понуде и потражње.
Пре 45 година, у октобру 1973. године, нафтна криза је започела због чињенице да је одређени број земаља одбио снабдевање нафтом САД и Јапан. Да ли постоји могућност да се понови светска нафтна криза због Ирана?
Мени се чини да је вероватноћа прилично ниска, ипак, данас је ситуација сасвим другачија: дневно се у свету произведе 100 милиона барела нафте, а могућ је губитак од највише 2,7 милиона барела. Постоји потенцијал за раст у изради механизама за балансирање понуде и потражње. Можда ће баланс трајати неко време, али ипак, данас је ситуација стабилнија.
Руски председник Владимир Путин рекао је да је Русија, уколико буде потребно, спремна да самостално реализује „Северни ток 2“. Ако се изрекну санкције, како ће се финансирати пројекат?
— Пројекат „Северни ток 2“ се комерцијално финансира делом на рачун учесника пројекта, делимично са позајмљеним средствима. Пројекат је већ делимично исфинансиран, а пошто се апсолутно плаћа, могу бити укључене позајмице. Могу бити у виду обвезница или само позајмице од банака. Компанија ће одабрати најбољи начин. Уколико партнерске компаније одлуче да напусте пројекат због санкција и обуставе финансирање, Гаспром ће самостално у складу са финансијским планом финансирати пројекат.
Није први пут да руководство земље исказује своју спремност да самостално реализује пројекат. Да ли имамо неки прави разлог да очекујемо од партнера да напусте пројекат?
— Генерално, не очекујемо да неко треба да оде. Поједине компаније су се изјасниле да неће изаћи под било каквим околностима. Ако некога запитате „шта ако“ и наведете најкритичнију опцију, наравно да ништа друго не могу одговорити осим да ће напустити пројекат.
Рекли сте да САД постају извозник гаса. Да ли мислите да ће након пуштања у рад гасовода „Северни ток 2“ на европском тржишту остати места за амерички течни природни гас?
— Да бисмо то урадили, морамо проценити европско тржиште у целини. Данашње прогнозе указују да ће производња у Европи пасти за око седам милијарди кубних метара гаса годишње. Постоје процене да ће потражња наставити да расте за око 3 милијарде кубних метара гаса годишње. То јест, Европа ће морати повећати годишњи обим увоза гаса за 10 милијарди кубних метара. Ово је велика ниша у оквиру које се може повећати снабдевање гасоводом као и течним природним гасом. Али питање је у цени – амерички течни природни гас је за 30% скупљи од нашег гаса, при том наша цена има конкурентну понуду. Стога, мислим да ће се испоручити одређени део течног природног гаса, али ће се већина ослањати на испоруку гасоводом.
Које количине испоруке гаса у Европу можемо гарантовати преко Украјине после 2019. године, када се престане да важи актуелни уговор?
— Приликом снабдевања гасом кроз украјински гасни систем, потребно је узети у обзир неколико фактора. Полазимо од чињенице да тарифе за транзит морају бити конкурентне. Данас су технологије које се користе у испоруци гаса кроз „Северни ток“ или „Северни ток 2“ много модерније од оних које се користе у украјинском транспортном систему гаса: продуктивније, економичније, ефикасније, конкурентније, поузданије. А притисак је вишеструко већи. То је као да упоредите 40 година стар аутомобил са савременим. Други фактор је застарелост украјинског транспортног система гаса. Али ипак, спремни смо да наставимо с транзитом гаса кроз украјински ГТС у случају комерцијалне привлачности и решавања судских спорова између Гаспрома и Нафтогаса, који се тренутно разматрају на судовима и успоравају успостављање бољих односа. Обим може варирати у зависности од конкурентности Украјинског ГТС-а.
Колики је обим испоруке гаса Кини на западној маршрути?
— У току су преговори о „Западној маршрути“, а постигнути су споразуми о техничким условима, путањи и конфигурацији гасовода. Преговори о цени трају већ неколико година, а сада су постали активнији и надамо се да ће се странке ускоро договорити. Разматра се обим од 30 до 38 милијарди кубних метара гаса, коначна запремина ће бити назначена у уговору. Сведоци смо повећања потрошње гаса у Кини, и то због делимичног одбацивања угља и раста БДП-а. Ове бројке ће узети у обзир раст потрошње гаса у Кини.
