„Наш амбасадор је позван у Министарство спољних послова Холандије. Уручена му је протестна нота због ове епизоде са оптужбама о којима сте сазнали из медија. А на питање амбасадора: ’Где су конкретне чињенице, где су конкретни материјали са којима се може упознати?‘ речено је: све ћете сазнати на конференцији за штампу коју ће одржати Министарство одбране. То је цела прича. Мислим да се још једном сусрећемо са примером мегафонске дипломатије“, истакао је Лавров на конференцији за новинаре након састанка са италијанским министром спољних послова Енцом Моавером Миланезијем.
Како је раније изјавио извор у руском Министарству спољних послова, амбасадорка Холандије у Русији Рене Џонс Бос у понедељак ће бити позвана у Министарство спољних послова Русије у вези са дезинформационом кампањом организованом у Хагу.
„Да, позивамо амбасадора Холандије како бисмо скренули пажњу на овај став који сам управо изрекао“, додао је Лавров.
Лавров је додао да није било ничег тајног у путовању руских специјалиста у Хаг у априлу, које је Холандија оптужила за шпијунажу.
„То је било рутинско путовање. Они се нису скривали ни када су се пријављивали у хотел, ни када су стигли на аеродром, ни када су посећивали нашу амбасаду“, прецизирао је Лавров.
Према његовим речима, Руси су били притворени без било каквог објашњења, нису им дозволили да ступе у контакт са руском амбасадом и затражили су да оду. Изгледало је као неспоразум, при чему није било никаквих демарша Русији ни у Москви ни у Хагу, нагласио је Лавров.
„Али прошло је шест месеци и у септембру је, пре неке три недеље, дошло до цурења у холандској штампи да су се ови људи бавили сајбер-шпијунажом. Одмах смо се заинтересовали за овај развој догађаја и позвали амбасадора Холандије у Министарство спољних послова и распитивали се о детаљима, чињеницама које се тичу тог цурења информација у медијима. Није нам речено ништа убедљиво“, истакао је Лавров.
Оптужбе Русије за сајбер-криминал представљају покушај да се пажња међународне заједнице скрене са проблема у Европској унији и НАТО-у, укључујући и питања одбране између ових двеју структура, изјавио је министар.
„Буквално сутра се отвара заседање Извршног савета ОЗХО и то ће, највероватније, искористити оне земље које желе да изврну садржај Конвенције о забрани хемијског оружја и претворе је у Технички секретаријат у неки казнени орган, подривајући самим тим и међународно право и, посебно, прерогативе Савета безбедности УН“, рекао је Лавров.
Он је скренуо пажњу на чињеницу да је „управо на дан конференције за штампу холандског министра одбране (4. октобра) одржано заседање Савета министара одбране НАТО-а, што такође треба имати на уму када се говори о непосредним или индиректним подударањима“.
„Ускоро ће се одржати и заседање Европског савета, где ће се шефови држава и влада бавити различитим питањима. Вероватно се некоме учинило да ће ’ископавање‘ априлске приче и њено објављивање управо сада помоћи да се скрене пажња од сложених питања о којима се сада расправља у ЕУ и НАТО-у, укључујући и о односу одбрамбених способности између ових двеју структура“, додао је министар.
Министарство одбране Холандије саопштило је прошле недеље да је војно-обавештајна служба Холандије спречила хакерски напад Русије на Организацију за забрану хемијског оружја, који су наводно покушали да изведу четворица држављана Русије. Како је на конференцији за штампу саопштила министарка одбране Холандије Анк Бејлевелд, осумњичени Руси, који су имали дипломатске пасоше, протерани су из Холандије 13. априла. Премијер Холандије Марк Руте није искључио увођење нових рестриктивних мера против Русије због „сајбер-напада“.
Министарство иностраних послова Русије је холандске оптужбе оценило као нову изрежирану пропагандну акцију и нагласило да „шпијуноманија“ наноси суштинску штету односима двеју земаља. Такође је наведено да је саопштење објављено уочи седнице ОЗХО 9. октобра, како би се обезбедила нужна политичка позадина.
