Џаферовић (61) је потпредседник најутицајније политичке партије међу Бошњацима, Странке демократске акције (СДА), у коју је ушао ратне 1993. године.
Године 1996. изабран је за секретара ратне бошњачке тајне службе, познатије као АИД.
Сарајевски медији на које СДА нема утицај, напомиње се у тексту, неретко су представљали Џаферовћа као политичара који је „поникао из кадровског расадника АИД-а“ и који је „унутар СДА увек био одан клану Бакира Изетбеговића, чак и у време владавине Сулејмана Тихића, када Изетбеговић није имао добру унутарстраначку позицију“.
У Парламентарној скупштини БиХ Џаферовић је од 2000, као кадар СДА један мандат провео је у Дому народа, а онда је 2014. изабран за посланика у Представничком дому, у ком је и дочекао кандидатуру за члана Председништва БиХ.
У том дому, по систему ротације, обављао је функцију председавајућег и заменика председавајућег.
То његово председавање све време су бојкотовали посланици СНСД-а, тражили су и да буде смењен, не желећи да присуствују седницама којима руководи човек довођен у везу са ратним злочинима над Србима, наводи београдски дневник.
Реч је, наиме, о злочинима које су починили муџахедини у српској Возући код Завидовића, а обимну документацију са доказима о тим злочинима предао је Тужилаштву БиХ бивши потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо.
Истрага против Џаферовића никада није покренута.
С тамном мрљом у својој службеној биографији, Џаферовић ће у ући у Председништво БиХ, где ће наредне четири године седети за истим столом са Милорадом Додиком, по чијем су наређењу посланици СНСД-а напуштали скупштинска заседања којима је он председавао, закључује „Политика“.