Иако је најављен као нестраначки, учесници носе транспаренте са политичким порукама, а један од њих је транспарент са ликом Пленковића, испод ког је цитиран стих Антуна Густава Матоша: „У шармантној пози (модерни поганац), најмио га странац, да нам метне ланац…“
Други пак транспарент поручује: „Хрватски народе и бранитељи, ујединимо се. Не дозволимо удбашима, комунистима и српској политици да нас понижавају и уништавају“.
Протест је поделио хрватску јавност, али и сам ХДЗ, јер га неки доживљавају као израз незадовољства крање деснице премијером Андрејем Пленовићем и његовом политиком.
У прилог томе говори чињеница да протест организује градоначелник Вуковара, који је из редова ХДЗ-а, у ком има пуну подршку десног крила те странке, на чијем челу је такође Пленковић.
Протест се одржава уз противљење премијера, који није искључио могућност да ће учесници из редова ХДЗ-а можда сносити санкције.
Према писању ријечког „Новог листа“, учесници протеста су у Вуковар стигли из многих хрватских градова, али и из суседне Босне и Херцеговине.
Аутобусима и аутомобилима они су допутовали из Ријеке, Загреба, Оџака, Запрешића, Шкабрње, Задра, Копривнице, Винковаца, Госпића…
Иначи, медији јављају да су међу присутнима и бројне виђеније особе, као што су телевизијска икона екстремне деснице Велимир Бујанец, саборски заступник опозиционог Моста Миро Буљ, пензионисани генерал Љубо Ћесић Ројс, који је у Вуковар стигао иако овај скуп нема подршку његовог „Генералског збора“.
Ту су садашњи и бивши десничари ХДЗ-а: Златко Хасанбеговић и Бруна Есих из странке Независни за Хрватску, Инес Стрењу Линић из Моста, Стево Цулеј из ХДЗ-а, затим Жељко Гласновић, Дарко Милиновић, Хрвоје Зекановић из ХРАСТ-а, као и шефица удружења „У име обитељи“ Жељка Маркић…
Новинар Давор Томшић у анализи објављеној на порталу „Индекс“ пише да ХДЗ сада мора да поједе „одвратну националистичку кашу, коју кува 28 година“.
Аутор, наиме, констатује да су „типови“, који су на десничарењу остварили сасвим пристојну егзистенцију, закључили да дугорочно с оваквим ХДЗ-ом у питање долази и њихова егзистенција.
Додуше, наводи, није посве јасно на основу чега су то закључили, јер Пленковић није показао ама баш никакву одлучност да се реши националистичког баласта који вероватно не припада његовом политичком и животном хабитусу.
„Пленковић се с таквима обрачунава тек када они потегну први метак“, пише аутор и додаје да они који ће данас предводити протест неће признати да су у питању неки лични и егзистенцијални разлози усмерени директно против Пленковића, него ће, сасвим извесно, говорити о жртви Вуковара и процесирању ратних злочина.
„Али, прави циљ је заправо показати моћ и снагу. Баш као што је то био случај на (сплитској) Риви 2001. године. За то ће бити потребни и они који ће тамо доћи јер ХДЗ не сматрају довољно десним. Али, то уверење заправо нема потпуно реално упориште“, наводи се у анализи.
Констатује се и да, иако је Пленковићева влада заправо доста идеолошки варијабилна, ни десније ХДЗ-ове владе нису одавале почаст усташама и нису рехабилитовале ратне злочинце, као што су то чинили Пленковићеви и ХДЗ-ови министри.
Нису, додаје се, ни преко Комисије за суочавање с прошлошћу заправо легитимисале усташки поздрав „За дом спремни“, као што је учинила актуелна Пленковићева влада.
Наводи се и да је прича о онима који предводе овај вуковарски протест веома занимљива, а реч је о људима који су увелико повезани с ратом, али готово сви имају и други заједнички именитељ, а то је — ХДЗ.
Аутор констатује да вуковарски протест ипак није велика претња за Пленковића, те да премијер то зна и да зато, како каже, вероватно претерано не страхује од данашњег окупљања.
„ХДЗ ће данас, ако ништа друго, барем кушати део онога што кува 28 година“, наводи аутор.
