Дебакл, фијаско, катастрофа… Тим речима немачка штампа је крстила изборни неуспех у Баварској Хришћанско-социјалнe унијe (ЦСУ), сестринске партије Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел.
О каквом неуспеху је реч најбоље говори податак да је ЦСУ после полувековне неприкосновене владавине у једној од најразвијенијих немачких покрајина први пут у ситуацији да власт са неким мора да дели.
У односу на прошле изборе добили су за трећину мање гласова — 35,5 одсто, а неуспех је доживела и Социјалдемократска партија (СПД), коалициони партнер Меркелове, која је прошла још горе. У односу на 20 одсто гласова на претходним изборима, овога пута је добила само 10 одсто.
Суштински победници баварских избора су Зелени, друга партија по снази. Узели су двоструко више гласова него 2013. У парламенту ће се први пут наћи и ултрадесничарска Алтернатива за Немачку (АфД), која је са 10,7 одсто освојених гласова прошла горе од Слободних гласача, са 11,6 одсто гласова.
Коментаришући ове изборе и њене последице по власт у Берлину, дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да је јако лош резултат ЦСУ и СПД својеврсна казна за коалицију у коју ни Ангела Меркел ни СПД нису ушли вољно, већ под принудом, како би избегли нове парламентарне изборе.
Он за Спутњик указује да су три странке у владајућој коалицији на савезном нивоу, свака унутар својих редова, већ почеле расправу о томе шта радити даље.
У ЦСУ се поставља питање опстанка њеног председника Хорста Зехофера, који је на савезном нивоу и министар унутрашњих послова. Многи очекују да он, кога сматрају највећим кривцем за лош резултат у Баварској, оде са тог места. Питање је хоће ли сада он изгубити позицију у ЦСУ и тако изгубити и на савезном нивоу, каже Радичевић. А да ли би то онда бар привремено олакшало функционисање те коалиције у Берлину, или можда чак отежало, апсолутно је неизвесно, наводи саговорник Спутњика.
Он подсећа да је Зехофер још раније поручивао да ће ако оде са тог места у савезној влади, отићи и канцеларка.
„Ово је још једна црвена лампица за Ангелу Меркел, али уколико не дође до неког потреса у оквиру ЦСУ и неке гадне политичке борбе која би за последицу имала распад савезне владе, она може да рачуна да ће бар ову годину преживети на канцеларском месту будући да је већ у припреми конгрес њене партије у децембру, где ће се гласати за избор новог председника ЦДУ“, указује Радичевић.
Меркелова ће за противкандидате имати само две особе, које су, како каже саговорник Спутњика, практично маргиналци. Озбиљни кандидати се неће надметати.
„То говори да та струја њених противника унутар странке процењује да још није време да директно ударе на њу. Њен пад са чела ЦДУ, као и распад саме владе и нови парламентарни избори за странку би имали већи негативан утицај него да она настави бар још неко време да влада“, указује Радичевић.
Он, уз то, додаје да је њен циљ ако не да опстане, оно бар да се избори да је наследи неко ко би руководио на сличан начин и не би нарушио та либерална достигнућа која је у ових 13 година мандата постигла.
На питање шта нам говори распоред гласова у Баварској, где је ултрадесна АфД добила мање гласова него што је очекивала, а да је пропао и ЦСУ покушај привлачења гласова антимигрантском реториком, дописник из Немачке указује да је то направило разлику и довело до успеха Зелених.
Грађанима је сметала кампања усмерена само на избеглице и прављење тензије око избеглица које, сви знају у Немачкој, не пристижу ни приближно као 2015. и 2016. Најновија статистика говори да је ове године до сада стигло око 100.000 тражилаца азила, што је мање него последњих 10-15 година, објашњава Радичевић.
„Конкретан проблем су многа социјална питања и све веће раслојавање у држави, па и унутар Баварске која је једна од најуспешнијих економија у Немачкој, у којој је незапосленост 2,8 одсто. Скоро да нема незапослених. Али грађане тишти то што успех Баварске не осећају у свом новчанику. Плате расту мање од стопе инфлације, цене закупнине станова драстично расту протеклих година. У Немачкој око половине становништва нема сопствене станове већ живи у изнајмљеним становима, нема довољно места у вртићима и старачким домовима. Код тог социјалног аспекта живота подбацила је ЦСУ, али и ЦДУ и Социјалдемократе (СПД) на савезном нивоу. Ово је, очигледно, казна немачких бирача“, закључио је Радичевић.
Радичевић напомиње да су за две недеље избори у Хесену, такође богатој покрајини, и да прилично тачне прогнозе говоре о исходу сличном оном у Баварској. Предвиђа се да ће Зелени освојити око 18 одсто гласова што ту странку сврстава међу велике странке, а немачку политичку сцену фрагментише на мање странке.
„То се дешава и на европском нивоу. Последње истраживање Фондације ’Конрад Аденауер‘ указује да, како сада стоје ствари, после избора за Европски парламент неће бити могуће успоставити већину једноставном коалицијом Европске народне партије и Либерала него ће морати бар три групације да уђу у коалицију. То говори о фрагментисању политичких тела у целој Европи, не само у Немачкој“, оцена је Радичевића.
