Осим тога, није пожељно путовати на Марс са женама.
Ако се сумира оно што се пише о будућим летовима на Марс, закључци су веома тужни. О томе колико је све то истинито, новинар Спутњика разговарао је са човеком који је већ — на неки начин — био на Марсу.
Научни сарадник института за медицинско-биолошка истраживања Руске академије наука Александар Смолејевски је 2011. године учествовао у чувеном експерименту „Марс 500“, који је подразумевао имитацију лета међународне посаде на Марс, излазак на површину, ванредне ситуације и потпуну изолацију унутар „свемирског брода“, која је трајала 520 дана.
Значајно зрачење
Прво упозорење — Стручњаци сматрају да би лет на Марс могао до потраје до девет месеци и све ово време човек ће бити изложен радијацији, јер даље од површине земље јаче је јонизујуће зрачење. Дебљина зидова свемирског брода неће бити довољна за заштиту од зрачења, и зато је за жене боље да не путују на Марс. Једноставно, жене, по правилу, живе дуже него мушкарци, и то значи да је шанса да добију рак због кумулативног утицаја зрачења много већа него када је у питању супротни пол.
Према речима Александра Смолејевског, ниво радијације, са којим ће се суочити путник, довољно је проучен. Доза радијације која није опасна по живот али је ипак ризична по здравље износи 1.000 милисиверта.
„Космонаути добијају око једног милисиверта дневно. То би значило, у нашем случају, 520 милисиверта током целог путовања, и то значи да су космонаути ван животне опасности. Али и даље постоји ризик од онколошких обољења, који се појављује након што је човек добио 660 милисиверта. Дакле, и у овом случају све је у реду, мада постоје одређени проблеми. Прво, лет ће трајати 520 дана само у идеалним условима. Друго, посада ће бити изложена константном зрачењу од једног милисиверта дневно само ако не дође до ванредних ситуација. На пример, до јачања соларне активности. У овом случају ће доза радијације бити повећана стотину пута, што ће одмах убити посаду“, каже Смолејевски.
Према његовим речима, постојеће технологије изолације свемирског брода омогућавају да се доза радијације смањи за 30 посто.
Срчани мишић и доњи веш
Друго позорење — У свемиру скоро нема гравитације, а то би могло да доведе од слабљења мишића, укључујући и срчани. Што се дуже човек налази у свемиру, то је штетније по здравље. И још једна ствар: у свемиру се повећава растојање између кичмених пршљенова, што изазива болове.
Према речима Смолејевског, одсуство гравитације је заиста опасно, зато лекари одавно раде на смањивању последица „лебдења“ у бестежинском стању. Управо Институт за медицинско-биолошке проблеме је један од оснивача овог научног правца — стручњаци разрађују систем вежби, специјалне „костиме“, као и центрифугу кратког радијуса.
„Након ових вежби човек ће се осећати потпуно нормално чак и када је реч о веома дугом свемирском лету“, каже он.
Треће упозорење — У свемиру нећете моћи да често перете гаће. Такође, заборавите на туш.
„Током експеримента ’Марс 500‘ дошли смо до закључка да је много једноставније кориситити доње рубље за једнократну употребу. Тестирали смо различите врсте материјала који имају антибактеријска својства и који могу да се носе дуже него обична одећа. Постоје специјалне влажне марамице које се користе у свемиру и ефикасно бришу зној, прљавштину и маст. Имате и шампон ’Аелита‘. Захваљујући њему, човек може да опере косу скоро без воде. Друга је ствар што се просечан човек који је навикао да певуцка и да ужива у врелом тушу два пута дневно, неће осећати баш комфорно у свемиру“, резонује Смолејевски.
Марсовци нису толико страшни колико властита деградација
Четврто упозорење — Ево, стигли сте на Марс, чак сте слетели на површину, а притом нисте разбили брод. Атмосфера Црвене планете је сто пута мање густине од Земљине, тако да слетање није једноставан задатак. Они који су допутовали на Марс ће бити поново изложени јонизујућем зрачењу, што би могло да доведе до деградације когнитивних функција. То јест, „марсовци“ са Земље неће бити у стању да испуњавају задатке, а можда ће уопште и заборавити шта треба да раде. И да, још једна могућа последица зрачења је леукемија.
Александар Смолејевски истиче да, осим што је ниво зрачења велики, на површини Марса сила теже је много мања од земаљске, и то ће негативно утицати на покретност човека.
„Све ово значи да ће се човек углавном налазити у подземној бази, јер је то једини начин да се смањи утицај радијације и да се спречи губитак топлоте“, каже он.
Према речима стручњака, замор, стрес, као и циркадијална дисритмија (позната као џетлег) такође ће довести до когнитивних дисфункција.
„Јонизујуће зрачење може да доведе до деградације функција уколико су оштећени одређени делови мозга. Али зрачење утиче на мозак много спорије него стрес или стање умора. Космонаути који раде на Међународној свемирској станици су такође изложени утицају јонизујућег зрачења, али засад нико није имао проблеме такве врсте“, истиче он.
Иначе, Смолејевски каже да ће се, према најоптимистичнијим најавама, први човеков лет на Марс догодити најраније после 2030. године. Што се тиче туризма, то се неће догодити у догледној будућности: за разлику од космонаута, туристима је потребна неопходна инфраструктура на Црвеној планети.
И најглавније
Након свих потешкоћа на путу за Марс човек ће се суочити са неопходношћу да путује у супротном смеру…