Први потписник иницијативе којом се тражи изузеће „Горског вјенца“ Петра Другог Петровића Његоша и „Пешчаника“ Данила Киша из црногорског образовног програма је Удружење „Правда“ из Сарајева, чији је председник Авдо Хусеиновић, који је каријеру јавне личности почео као певач и композитор босанског турбо фолка, пишу подгоричке „Вијести“.
Како се наводи у тексту, човек који коментарише стваралаштво Његоша и Киша аутор је бројних „хитова“ који се могу наћи на Јутјубу, међу којима су и „Двије жене, а ја сам“, „Другом љубав, мени успомене“,… као и „мегахита“ — „Два су срца у Босанца“. Овај „књижевни критичар“ аутор је стихова: „Босанац сам болан и ја, ал′ с женама лоше стојим, храброст ми је слаба страна и оне се своје бојим. Волио бих и ја двије иако сам ′вако ружан, ал′ ме јаран слабо служи, и оној сам својој дужан. Моја жена ко у шали досјети се добром вицу, зна и она шта ми фали — купила ми дизалицу“.
Пре неколико година Хусеиновић је променио професију, па је уместо забављања босанске дијаспоре својим хитовима, одлучио да зарађује тако што ће постати историчар, сценариста и режисер, чије књиге и филмове финансирају удружења дијаспоре и институције Федерације БиХ. Како наводе „Вијести“, већина његових књига и филмова односи се на ратне епопеје Армије БиХ, злочине над Бошњацима, али и оне веома спорне, којима се желе негирати злочини које су починили команданти и политички лидери Бошњака.
Једна од најспорнијих књига носи наслов „Насер — од Газиместана до Хага“ којом се велича као патриота муслимански ратни командант у Подрињу Насер Орић, у чијој зони командне одговорности су се десили бројни злочини над српским цивилима, и коме још траје суђење пред босанскохерцеговачким правосуђем.
Аутор је и „истраживања“ којим се негира ратни злочин бошњачке војске у Добровољачкој улици над војницима Југословенске народне армије. Скоро свако хапшење Бошњака осумњичених за ратне злочине пропраћено је његовим саопштењима, а често и књигама у којима их брани од суда.
Осим Орића, на тај начин бранио је Атифа Дудаковића и Ахмета Сејдића, којима се суди због злочина над српским цивилима, а он их назива „легендарним бошњачким вођама“.
По националистичким испадима и једностраним „истраживањима“ ратних злочина позната је и Бошњачко-америчка национална асоцијација, другопотписана у иницијативи о „злочинима“ Његоша и Киша.
„Вијести“ пишу да ова организација учествује у финансирању и објављивању Хусеиновићевих списатељских и редитељских дела и стално реагује на подизања оптужница против бошњачких ратних команданата, тако што их увек брани и негира било какве злочине почињене на другим народима у БиХ. Овој организацији није први пут да реагује на дешавања у Црној Гори.
Пре две године критиковали су поп-певача Дина Мерлина због тога што је певао на обележавању деценије независности Црне Горе — под црногорском заставом.
У јавном писму су као место догађаја навели „Цетиње, Карадаг“ (Карадаг — Црна Гора на турском језику), а наслов је био „Кад Дино Мерлин заврти црногорском заставом, са три крста и за три прста“. У тексту су црногорску државну заставу назвали „крвавом и злочиначком“.
„Дино Мерлин није нашао за сходно да се посавјетује са својим сународницима каква су то права Бошњака у приватној прћији ратног злочинца и вође картела Мила Ђукановића“, наведено је, између осталог, у писму БАНУ.
Критиковали су и руководство Бошњачке странке и друге Бошњаке у влади „злочинца Мила Ђукановића“, наводећи да на вређање Бошњака „ћуте или да се покаткад гласну, али само када је све одрађено“.