У септембру ове године председник Аргентине Маурисио Макри предао је израелском премијеру Бењамину Нетанијахуу 70.000 дигитализованих докумената. Међу тим материјалима су били донедавно строго поверљиви документи који су припадали Министарству спољних послова Аргентине, а који могу оповргнути тезу да је војна управа земље држала релативно неутралну позицију у предратним и ратним годинама.
„Делегација јеврејске заједнице у Аргентини основана је 1935. године у тренутку растућег нацистичког утицаја у Аргентини. У то време Хитлер је већ неколико година говорио о ’рађању‘ нове Немачке, у којој ће бити места само за аријевце“, рекао је за Спутњик председник организације Алберто Индих.
Хитлер је 13. марта 1938. године објавио да ће Аустрија бити укључена у састав Немачке и одредио 10. април као датум за одржавање плебисцита о придруживању. Тог дана је, уз дозволу председника Роберта Ортиза, у Аргентини одржан пронацистички митинг, који је окупио највише људи ван Немачке. Митингу на стадиону „Луна парк“ присуствовало је око 15.000 грађана, а то окупљање и попустљивост власти били су први корак на путу ка сарадњи са фашистичком Немачком.
„У архивским материјалима, који покривају период од 1936. до 1947. године, постоје бројни докази да су аргентинске власти сарађивале са нацистичким режимом и доносиле одлуке које су биле усмерене на јачање антисемитске миграционе политике и заштиту војних лица и високих званичника Трећег рајха“, истакао је Индих.
„Реч је о изузетно поверљивом Циркулару бр. 11 од 12. јула 1938. године, а потписан је од стране министра спољних послова. У складу са одлуком, власти су одбијале визу непожељним субјектима, односно европским избеглицама, углавном Јеврејима, који су били принуђени да тајно улазе у земљу, док су нацисте прихватали без проблема“, појаснио је председник делегације.
„Написано је много књига и снимљено много филмова о доласку нациста у земљу. Историјски извори потврђују да је то била стварност тог периода“, изјавила је за Спутњик Мариса Брајлан, директорка Центра за друштвена истраживања.
„Материјала има много, чека нас озбиљан посао. У сваком случају, до краја године ћемо имати податке о врстама извора и имаћемо увид у то колико их је још потребно проучити“, додала је она.
„Диктаторски режими увек иду путем дискриминације и расизма и, живећи у илузијама, не виде стварност, ако их друштво подржава. Геноцид се увек манифестује малим појавама, које, ако се не спрече, напредују, уништавају демократију и отупљују људска осећања. Добро је познато како се то завршава. Због тога је постало могуће појављивање гасних комора. Да бисмо пробудили друштвену свест, не треба проучавати само нашу прошлост, него се окренути ка садашњости, како бисмо спречили могуће неправде у будућности“, закључила је Брајланова.
