Русија ниједном до сада није званично саопштила које су његове карактеристике и могућности.
Војни експерти наводе да је главни задатак „Самарканда“ ометање и прекид комуникације противника, додајући да систем може бродовима, авионима и борбеним возилима да прекине комуникацију на раздаљини од више хиљада километра, као и да им угаси сву електронику.
Експерти додају да тај систем за радио-електронску борбу може да омета комуникацију сателита и извиђачких авиона, чинећи непријатеља „слепим и глувим“.
Ипак, чињеница је да се све приче о „Самарканду“ заснивају на претпоставкама.
„Све карактеристике ’Самарканда‘ држаће се у тајности до евентуалног избијања ратног стања. У супротном, не би имало смисла развијати га и производити. Тако да су све то претпоставке. Али, почнимо од тога да Русија своју линију система за радио-електронску борбу није претерано обнављала од Хладног рата, а ситуација се у међувремену прилично изменила — појављују се софистицираније методе извиђања и посматрања, а то поставља нове захтеве за системе радио-електронског ометања. Претпостављам да ’Самарканд‘ узима у обзир све те околности: значајан сегмент сателитске везе, система навигације ГПС, ’Глонас‘ и тако даље. Овај систем за радио-електронску борбу може да омета те сигнале и да отежава задатке могућем противнику“, каже за Спутњик стручњак за радио-електронско извиђање Александар Викторов.
Аналитичари такође наводе да није случајно што су ти системи распоређени у Калињинграду и Белорусији тј. на западном правцу, с обзиром на то да су у последње време учестали летови извиђачких авиона и беспилотних летелица НАТО-а у непосредној близини руских граница и да они могу да сниме разне врсте телеметријских информација, као што су фреквенције система ПВО, војних аеродрома и све друге информације које могу да утичу на исход борбених дејстава.
Осим Калињинградске области и Белорусије, „Самаркандом“ ће се наоружати касарне и базе у Мурманској, Нижњегородској, Московској и Јеврејској аутономној области, као и Приморском крају. Сви системи треба да буду пуштени у рад до 10. новембра ове године.
Прошле године је најновије системе „Свет“ и „Самарканд“ почела да користи Северна флота, а поред тога комплекси су инсталирани на свим бродовима Ратне морнарице Русије, крстарицама и разарачима.
Како се наводи у документима објављеним на порталу за државне набавке, биће распоређено 16 комплекса за радио-локациону борбу „Самарканд“ у 13 војних јединица, а експерти истичу да је распоређивање тог система на скоро свим стратешким правцима „логичан потез“.
„Систем је ефикасан онда када је он дубоко распоређен, по ешалонима. Ако изненада, из неког разлога, противник пробије један ешалон, онда њега ’дочекује‘ други. Узмимо, на пример, Краснодарски крај — тамо је близу Грузија, која машта да уђе у НАТО, тамо је Иран и, сходно томе, излаз на Сирију и Блиски исток, где се свашта може догодити, јер Израел, могуће, располаже нуклеарним оружјем“, рекао је Викторов.
Викторов наглашава да је у време мира коришћење системе радио-електронске борбе за ометање комуникацијских и навигацијских система других држава веома опасно и чак противзаконито. То јест, како истиче, они су предвиђени да се користе искључиво за време рата.
Руски војни експерти кажу да је Русија била принуђена да повлачи такве кораке и распоређује системе за радио-електронску борбу на свим стратешким правцима.
„Све то је повезано са тим што су наши партнери ставили Русију у прилично тежак положај, с обзиром на намеру Сједињених Држава да се повуку из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, као и због тога што Вашингтон распоређује у Источној Европи офанзивно оружје и то све ближе руским границама. Ми не можемо да радимо на начин на који то раде Американци, који у планирању не узимају у обзир безбедност и перспективе цивилног становништва. Због тога, с једне стране, ми, наравно, распоређујемо ракете које могу дати одговор на напад, а размештамо и системе радио-електронске борбе, како би максимално отежали дејства противника и избегли рат, који би животе људи довео у опасност, укључујући и у земљама Источне Европе, где Американци распоређују своје офанзивне системе“, рекао је војни аналитичар Александар Жилин.
Експерти такође истичу да је задатак Русије у будућности да дуж свих својих граница, а посебно тамо, где постоји директан контакт са НАТО-ом, постави напредна средства ПВО и радио-електронске борбе, што је и учињено у случају комплекса „Самарканд“.
Иначе, према документацији тендера, у Русији ће бити распоређено најмање 13 комплекса за радио-локациону борбу „Самарканд У“, „Самарканд СУ-ПРД-К2“, „Самарканд ПУ-ПРД-Д“.
