Да је макар отворио устав, Порошенко би ваљда знао да у њему, у складу са европским тековинама, стоји да је Црква одвојена од државе, да постоји слобода вероисповести и да држава не намеће ниједну религију ни цркву. Али очигледно није — и не први пут. Иначе не би укидао право сопствених становника на образовање на матерњем руском језику, не би ратовао против властитих грађана на истоку Украјине, не би затварао новинаре и правио „црне листе“ интелектуалаца уводећи „деликт мишљења“. Али кад већ у Украјини има све мање демократије, бар ће добити — теократију.
Јер управо је Порошенко први дошао на идеју да идентитет самосталне Украјине, који гради на антируским постулатима, поткрепи и аутокефалном украјинском црквом. Нема везе што Украјина већ има канонску православну цркву, смета оно — Московске патријаршије.
План је скован: председник ће затражити аутокефалност за новосмишљену украјинску православну цркву састављену од две расколничке структуре, а томос, односно потврду аутокефалности, издаће Цариград. А ако је судити по брзини којом је Стејт департмент поздравио иницијативу, позивајући се на поштовање верских слобода, она и није Порошенкова него је поникла из америчке кухиње.
Цариград прво шаље егазрхе да испитају ситуацију у Украјини, а онда на заседању Синода 9-11. октобра, не марећи за каноне, објављује да почиње процес давања аутокефалности украјинској цркви, укидајући одлуку стару више од три века, из 1686. којом је Кијевска митрополија предата под јурисдикцију Московске патријаршије. Опет кршећи каноне, скида и анатему са вођа две неканонске украјинске цркве, Филарета из непризнате Кијевске патријаршије, и Макарија из тзв. Украјинске аутокефалне цркве. Московска патријаршија одговара 15. октобра прекидом контаката с Константинопољем.
Из РПЦ поручују да Цариград покушава да наметне нов модел црквеног устројства, досад непознат у православљу, према коме један првојерарх постаје виши од других, доносећи сам одлуке које други треба само да прихватају, ћутке и погнутих глава. Вартоломеј више није „први међу једнакима“, већ „први без једнаких“, што последњих месеци више пута тврде јерарси Константинопољске патријаршије, каже митрополит Иларион, други човек РПЦ. Он сматра и да Константинопољ више не може да буде центар за координацију православних цркава.
По оцени Илариона, делујући неканонски Вартоломеј испуњава налог с оне стране океана, који је усмерен на слабљење и распарчавање јединствене Руске цркве.
У међувремену, Кијев и Цариград, руку под руку, иду корак даље. Иако је украјинска власт раније говорила да неће дирати у Украјинску православну цркву Московске патријаршије нити отимати њене светиње у Украјини, расколнички патријарх Филарет наговештава стварне намере тиме што је већ додао својој титули и Кијевско-печерску лавру, једну од највећих светиња РПЦ у Украјини. А представник Цариграда архиепископ Јов, у интервјуу за украјинску службу Би-Би-Сија, каже да ће после давања аутокефалности Украјинској цркви сви православци у Украјини потпасти под ту цркву. Најављује и громопуцателно да Фанар може одузети аутокефалност чак и — Руској православној цркви.
У Московској патријаршији забринути су за душевно и духовно здравље Јова. „Ако треба, спремни смо сабрату да помогнемо лечењем или да га пошаљемо на обуку у неко семениште наше Цркве“, поручује секретар за штампу руског патријарха Кирила Александар Волков.
Још једна потврда да је Цариградска патријаршија изгубила осећај реалности је и документ који су у суботу 3. новембра потписали Вартоломеј и Порошенко. Ово је историјски дан, хвала вам за „веома важну и мудру одлуку да се украјинској нацији отворе врата цркве и пут ка Богу“, рекао је Порошенко Вартоломеју. Овај му је захвалио што је Андрејевску цркву у Кијеву предао Константинипољу. Украјински парламент је, наиме, у октобру из другог покушаја усвојио закон да се Андрејевска црква преда Цариграду, али иако су представници фракције Опозициони блок поднели захтев за укидање те одлуке, председник Раде Андреј Парубиј предао је закон на потпис председнику. Порошенко верује да ће предаја Цркве убрзати процес давања аутокефалности, а очекује да ће томос стићи већ до краја године.
Међутим, томос може добити само „обједињена“ црква на „сабору уједињења“ две расколничке цркве. А Док се њихови представници свађају за то ко име предност, представници канонске Украјинске цркве већ су саопштили да у том „уједињењу“ не намеравају да учествују. Сабор засад није заказан. Бар док „патријарх Петро“ (читај, Вашингтон) не смисли неки нови фантастични сценарио.
