Гости Мирослава Лазанског били су и уредник подгоричког портала ИН4С Гојко Раичевић, који је први пренео информацију да је четворици српских интелектуалаца забрањен улазак у Црну Гору, и адвокат Горан Петронијевић, који је говорио о правним аспектима забране.
Како Раичевић каже, оно што се догађа у државоликом провизоријуму званом Црна Гора је гажење свих традиција на којима је почивала некадашња црногорска држава.
„Од разбијања вековног сна кроз покрадени референдум 2006, па признања лажне државе Косово, увођења санкција Русији, прогона језика и свештеника све до недавног уласка у НАТО, забрана уласка српским интелектуалцима је само континуитет. Ту није ништа ненормално, ако смо као нормално прихватили све што се дешавало раније“, каже Раичевић.
Посебно занимљиво, према његовим речима, јесте нагло интересовање српске јавности за питање права српског народа у Црној Гори.
„Ми смо потпуно прихватили чињеницу да у Србији нема никаквог интересовања за нас, осим појединих гласова, од којих је већина на овој листи. Тако да ме радује чињеница да Србија схвата да се у њеном најближем окружењу, да не кажем у народу коме сви заједно припадамо, дешава нешто што је опште неприхватљиво“, констатује Раичевић.
Према његовом мишљењу, забрана уласка српским интелектуалцима у Црну Гору трајаће док трају дани обележавања стогодишњице ослобођења ове државе у Првом светском рату и њеног уједињења са Србијом.
Ако се ради о обнови црногорске државности из времена Петровића, она се мора обновити искључиво као српска држава, објашњава Раковић, са ћириличним писмом као званичним и српским симболима као симболима идентитета.
„Ако се прави нова држава, а ово јесте нова држава, прави се потпуно другачије. Ради се о две државе које се исто зову, али једна с другом немају везе. То је врло интересантна појава. Мислим да се у свету тешко може наћи таква ситуација“, каже Раковић.
За разлику од Србије, која је променила државно уређење, па од монархије постала република, Црна Гора је, према Раковићевим речима, променила све. Србија је задржала своје идентитетске симболе, Црна Гора није.
„Нико не негира да је Црна Гора држава, али та држава има потпуни дисконтинуитет са старом краљевином Црном Гором, која је била национална држава српског народа. О томе се ради. То је један парадокс који се догодио“, објашњава Раковић.
Није проблем у постојању црногорске нације, додаје, већ у затирању српског идентитета у Црној Гори. На свако пружање руке са српске стране, црногорска власт одговарала је, како каже, ножем у леђа.
Због тога, нова независна Црна Гора не може да има везе са Црном Гором краља Николе, ослободиоцем Пећке патријаршије.
У складу са политиком затирања српског идентитета у Црној Гори је и слање официра на Косово, као и присуство црногорског војног изасланика у Хрватској на обележавању годишњице „Олује“ у Книну.
Забрана уласка српским интелектуалцима је административни управни акт једног од црногорских министарстава, објашњава адвокат Горан Петронијевић.
„Такав управни акт може се нападати правним средствима, али, нажалост, у Црној Гори. Имајући у виду моја искуства са правосуђем Црне Горе, то им не саветујем, јер то би само било трошење пара и узалудно трошење времена“, кроз смех констатује Петронијевић.
Ако би се „забрањени“ одлучили за процес на Суду за људска права у Стразбру, морали би да искористе сва правна средства у Црној Гори. То би, према његовим речима, био логичан правни пут.
„Мислим да оваква одлука говори много више о онима који су је донели. Забрањивати људима који се баве историјом и поезијом да приступе научном скупу, то је озбиљан проблем црногорских власти. Ово говорим отворено, уз опасност коју су они доживели, а то је да и мени забране улазак доле, што бих сматрао једном врстом признања“, коментарише Петронијевић.
Сличних примера, признаје Петронијевић, није имао у својој правничкој пракси.
„Има примера када држава, да би заштитила своје интересе, као што је уставноправни поредак, као што је заштита од тероризма или од неких озбиљнијих кривичних дела, ограничи улазак појединих лица за које мора постојати одређени степен основане сумње да могу учинити неку врсту штете. То је све везано за криминал и уставнпоправни поредак. Тврдити да историчари могу да руше уставноправни поредак велики је проблем за црногорску власт, јер то само говори да су радили против историје и да се њихова власт заснива на лажним историјским чињеницама“, закључује Петронијевић.
