„Решавање косовског проблема је могуће искључиво под условом да то прихватају Србија и Срби. Важно је да ово буде компромис, а не решење које је наметнуто споља. Наш став је био такав и раније, остаје такав сада и биће такав и у будућности“, рекао је Чепурин за РТС.
Говорио је и о сусрету председника Русије Владимира Путина и косовског председника Хашима Тачија у Паризу, а на питање како је до тог сусрета дошло, рекао је да на таквим церемонијама има десетине и чак стотине кратких контаката, али да се озбиљна и суштинска питања том приликом никад не разматрају.
„Путин је учтив човек. Поздравља стотине људи које сусреће, размењује с њима неколико речи. Друго, Путин је био тамо у својству госта. Ми знамо да су Србија, Русија и Француска биле кључне земље у Првом светском рату. Али та церемонија је била у организацији Француза, а они су позвали оне за које су сматрали да их је неопходно позвати, укључујући и представника непризнате државе Косово“, рекао је Чепурин.
Ту се, указује руски амбасадор, крије проблем, јер „обично се мисли да ће се гости понашати културно, тихо и скромно, али видимо да неки гости то не раде“.
„Видели смо исту ситуацију и у Њујорку, где су у ходницима УН хватали све људе који су пролазили, покушавајући да са њима почну разговор. Тако је, сетите се, дошло до једног кратког сусрета с (премијерком) Аном Брнабић. Да ли је то било договорено? Да ли је то била специјална операција? Или чиста случајност? Дакле, као што је Ана Брнабић била ухваћена у ходнику у Њујорку, исто то се десило и у Француској“, објашњава Чепурин.
Проблем је, каже, у томе што се представници непризнатих држава из одређених разлога позивају на такве догађаје где учествују високи гости, а „њихово понашање ствара понекад озбиљне проблеме“.
На питање како се осећао као руски амбасадор у Србији гледајући како Тачи на важној церемонији обележавања века од Великог рата 11. новембра у Паризу седи одмах иза Путина, каже да је то свакако било сасвим неправедно и погрешно, али да је то питање за организаторе.
Каже и да тај сусрет ни на који начин не може да утиче на односе две земље и на став Русије према Космету, и при том указује да „има много измишљотина“.
Чепурин је говорио и о посети председника Русије Србији у јануару, рекавши да тачан датум још није објављен званично из различитих разлога, али да ће то бити средином јануара.
Истакао је да ће то бити трећи сусрет два председника у последњих 10 месеци и да је сада политичка сарадња на високом нивоу без преседана.
Кад је реч о Косову, Чепурин је нагласио да је став Русије веома јасан и да је био потврђен више пута, али да увек неко покушава да у то посумња.
„Став Русије се никако није променио и своди се на следеће: залажемо се за то да се проблем реши политичким путем у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је прва ствар“, рекао је амбасадор.
Као друго, указао је да сваки дијалог има свој правни основ, а да овде не постоји други правни основ осим Резолуције 1244 Савета безбедности УН, као једини правни оквир.
„Трећа ствар, имамо разумевања за став Србије. Рецимо, у оквиру Бриселског процеса, а прошло је већ шест година, Србија је испунила све обавезе које је преузела. Проблем је у томе да Приштина није испунила ниједну кључну обавезу попут формирања ЗСО. Видели смо и покушаје стварања војске Косова, упаде са оружјем на север Космета“, каже Чепурин.
Наводи и да Специјални суд о злочинима некадашње ОВК још није почео да ради, те да није могуће водити преговоре ако једна страна не испуњава своје обавезе, а одговорност за то, указује, свакако сноси Приштина, али и медијатори, „који морају бити одговорни за испуњавање оних обавеза које су преузеле стране дијалога“.
Чепурин је истакао да се Москва залаже за то да се договор између Београда и Приштине постигне и указао да не вреди да се намећу вештачки рокови завршетка дијалога.