„Сада Украјина треба да усмери напоре како би спречила изградњу другог крака ’Турског тока‘, јер ће то онда додатно смањити количину транспорта гаса преко Украјине у Европу“, истакао је Униговски.
Он сматра да Кијев треба да привуче стране партнере да учествују у управљању украјинским гасоводним системом, а приоритет су оператори из Италије која годишње преко Украјине добија 23 милијарде кубних метара гаса.
„Али слабе су шансе да ћемо задржати пумпање нашег гасоводног система од 70 до 90 милијарди кубних метара. Реално је да то буде између 40 и 60 милијарди ако сада решимо питање страних партнера“, додао је он.
У понедељак је „Гаспром“ завршио изградњу морског дела „Турског тока“, дужине више од 900 километара. Подводни део гасовода почиње од компресорске станице „Рускаја“ у Анапи, затим иде по дну Црног мора, а завршава се у турском насељу Мидији.
Russia plans to link its TurkStream pipelines to both Southern and Central Europe, bypassing transit through Ukraine, says #GISDossier.https://t.co/RTSbSqkf5y#energy #Russia 🇷🇺#Kremlin #TurkStream #Turkey 🇹🇷 #EU 🇪🇺#EuropeanUnion #Europe 🌍 #Ukraine 🇺🇦 pic.twitter.com/s06qIscusd
— GIS Reports Online (@GIS_Reports) November 14, 2018
Пројекат „Турски ток“ подразумева изградњу гасовода који се састоји из два крака, капацитета од по 15,57 милијарди кубних метара. Први крак је предвиђен за испоручивање гаса турским потрошачима, а почеће да ради током ове године. Други крак је намењен за снабдевање земаља јужне и југоисточне Европе, а његово пуштање у рад планирано је за 2019. годину.
Према плану сви радови би требало да буду завршени у децембру 2019. године. „Гаспрому“ ће припадати целокупни морски део гасовода. Компанија ће у потпуности предузети финансирање изградње оба правца. Инфраструктуру за транспорт гаса у Турској гради локална фирма „Ботас“.