Од укупног 950 испитаника у три општине, скоро 60 одсто сматра да је недостатак новца кључни проблем што је све мање деце у Србији.
Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић каже да су истраживања веома важна за креирање даље политике.
Истраживање које је спроведено од 16. до 23. октобра показало је да међу материјалним мерама за повећање наталитета испитаници као најважније наводе накнаду зарада (80 одсто), родитељски (76 одсто) и дечји (76 одсто) додатак.
Иако већина грађана приоритет даје материјалним подстицајима, као три најважније нематеријалне мере за подстицај рађања наводе запошљавање младих (90), флексибилно радно време (61) и повећање броја покушаја вантелесне оплодње (45).
Грађани сматрају да је важно и медијско промовисање породице, али и промовисање очинства и репродуктивног здравља.
Већина грађана је чула да постоји стратегија за подстицање рађања.
Славица Ђукић Дејановић је подсетила да се у Србији на 100.000 становника роди девет беба, а умре 14 људи, тако да је у Србији сваког дана све мање становништва.
Како каже, већ су урађена два истраживања која су обухватила 15.000 становника.
Једно се односило на миграције младих, док се друго тицало усклађивања рада и родитељства.
Гордана Бјелобрк из Завода за статистику подсетила је да од ‘50 година прошлог века Србија не може да обезбеди просту обнову становништва.
„Просечна старост становништва Србије је 43 године. Годишње изгубимо око 35.000 становника“, напоменула је Бјелобркова и додала да уколико се настави овакав тренд, Србија ће 2041. године имати око милион и по становника мање, а просечна старост биће између 45 и 46 година.
Она је додала да Србија годишње изгуби још 15.000 становника који оду у иностранство, пренео је Танјуг.
Старосна граница жена које први пут рађају стално се помера. Данас жене у просеку прво дете рађају са 28 година, а ’50 година прошлог века су рађале са 25. У Београду жене прво дете у просеку рађају са 32 године.
