То за данашњу Политику каже адвокат Душан Братић.
Братић, који истражује околности многих злочина над ЈНА у Словенији и Хрватској као правни саветник генерала Љубомира Бајића против којег се у Загребу води истрага због ракетирања Банских двора, каже да су у Словенији убијена 44 припадника ЈНА, док су 184 рањена, а да је у Хрватској извршено „на десетине најбруталнијих злочина“, а у акцији „Олуја“ протерано више од 250.000 Срба.
„Намерно се заборавља да је ЈНА била једина легална оружана сила у сувереној држави СФРЈ, да су сви напади на њене припаднике и установе представљали терористичке акте и оружану побуну, тако да су (председник Хрватске Фрањо) Туђман и објекти које је он користио за ЈНА били легитимни војни циљ“, рекао је Братић.
Он подсећа да Повеља УН забрањује рат и примену оружане силе, осим у самоодбрани, тако да све истраге и суђења против бивших припадника ЈНА нису правнички него политички акти.
„Не само да су замењене тезе, него су замењене и улоге. Уместо да се суди онима који су извели терористичке акције и сецесију, суди се онима који су бранили државу, па се чак тражи и накнада штете. Србија би требало да постави захтев за накнаду штете свим српским жртвама геноцида, односно њиховим наследницима, као и за одузета добра, верске и друге објекте културе, од НДХ па наовамо“, каже Братић.
Он је поднео српском тужилаштву за ратне злочине две кривичне пријаве с доказима за ракетирање колона цивила у месту Сводна код Двора на Уни и на Петровачким цестама.
„Злочина је било на свим странама, али примарни и најтежи од свих је злочин против мира који су починили сецесионистицка руководства Словеније и Хрватске. За тај злочин нико није одговарао. Захтев Хрватске да јој Србија преда део наоружања ЈНА на име њеног учешћа у финансирању армије, парадокс је и дрскост без преседана. Они се нису раздружили путем који је прописивао Устав, сагласношћу свих република, већ противправно. Југославија је нападнута и разбијена изнутра, извођењем оружане побуне и терористичких аката против ЈНА и српског народа“, каже Братић.