Још једна провокације Приштине уприличена је да изазове реакцију Београда. Тако најновија дешавања на прелазима на административној линији коментаришу два политиколога млађе генерације, оба Стефана. Сурлић из Београда, доцент на Факултету политичких наука, а други Филиповић из Грачанице.
Како изгледа бити Србин на Косову и Метохији, уверили су се и кошаркаши „Партизана“, који нису успели да стигну до Лепосавића, где је требало да подрже Србе и одиграју утакмицу са „Трепчом“, клубом са којим су се побратимили још 2014. године. Полицајци КПС су им објаснили да имају директиву из Приштине да не могу да их пусте да уђу на територију КиМ.
То што истога дана ни заменику директора Канцеларије за КиМ Душану Козареву такође није пошло за руком да уђе на Космет, толико и не чуди. Поготово после објављивања списка непожељних српских званичника, који је још 1. новембра приштинска власт доставила полицајцима на прелазним пунктовима.
„Ово што се дешава на административној линији у контексту целокупног захлађења односа и одсуства жеље да се наставе преговори, у ствари је нека врста провокације како би се изазвао одговор“, каже Сурлић.
То, сматра он, има своју политичку сврху. Генерално, слобода кретања, као једно од основних људских права, уређена је одговарајућим прописима и не би смела да дође у питање, истиче саговорник Спутњика.
„Београд и Приштина су се и у техничком дијалогу у Бриселу договорили о слободи кретања и о начинима како било који становник може да пређе административну линију и то би морало да се поштује, укључујући ту и високе званичнике. Тачно је описана та процедура којом се омогућује слободно кретање људи“, указује Сурлић.
Он додаје да смо без слободе кретања, за све који желе да прелазе административну линију, све даљи од нормализације односа и било какве могућности да дође до помирења између Срба и Албанаца.
„Кључна димензија јесте да су Београд и Приштина у обавези да поштују оно што су договорили у Бриселу, а да кретање робе, људи и капитала мора да буде у потпуности слободно, како би се отворио простор за финалну нормализацију односа“, сматра доцент на ФПН-у у Београду.
Ништа није случајно на Космету, указује политиколог из Грачанице. Он напомиње да ако жели, приштинска власт увек може да нађе оправдање за непуштање неког званичника, било зато што није најавио долазак, било зато што постоји списак званичника и службеника Владе Србије и Председништва који, како образлажу у Приштини, раде против косовске независности и нису добродошли. У случају кошаркаша, искористили су то што је Партизан у формалном смислу требало да тражи од Кошаркашког савеза Косова дозволу да игра утакмицу.
Све је производ повећаних тензија, сматра Филиповић, указујући да су оне почеле доношењем предлога закона о формирању косовске војске, па преко неуласка Косова у Интерпол, до увођења такси на робу из централне Србије.
„Када год дође до подизања тензија, онда имамо овакве ствари. Оне могу бити производ личних анимозитета службеника који раде на административним прелазима. Међутим, ја сам уверен да се на Косову никада ништа није десило, нити се дешава, нити ће се десити случајно, већ плански и с разлогом“, указује овај политиколог.
Како се то одражава на свакодневни живот људи на Космету, он је илустровао примером.
При преласку Мердара или Јариња, где се максимално тражи поштовање прописа, полицајац може да прави проблем некоме ко у личном пртљагу има доста лекова који су му терапија, иако нема право то да ради. Ако имате пуну торбу лекова чија је вредност до 175 евра, како је то по пропису, можете да их пренесете.
Кад нема тензија, то косовски полицајци и не гледају, али када дође до подизања тензија, они гледају да нам искомпликују живот до неких граница до којих могу по закону то да раде, па те дуже држе на граници, па објашњавају да је то држава Косово и покушавају да те испровоцирају, илустровао је Филиповић.
„Али, што се тиче државних званичника или оваквих делегација као што је спортска, они увек могу да се позову на то што мисле да имају сувереност. Како ми против тога можемо — само помоћу међународне заједнице“, истиче саговорник Спутњика.
Он упозорава да константна тензија траје од лета и да то умногоме утиче на људе.
„Верујем да ће то нажалост утицати психолошки на људе, да ће када презиме и преживе можда на пролеће и на лето након завршетка школе почети да размишљају да напуштају Косово. Није нормално да живимо константно под оваквом тензијом, није реално. Немогуће је нормално функционисати, школовати се, радити, јер та константна тензија убија, нарочито нас у Грачаници, Штрпцу, Поморављу, Метохији“, истиче политиколог из Грачанице који се нада промишљеној и одмереној реакцији Београда, која би водила сплашњавању тензија.
