Подаци државног завода за статистику Црне Горе „Монстат“, објављени у публикацији „Жене и мушкарци у Црној Гори“, говоре да је Црна Гора први пут прошле године имала природни прираштај испод хиљаду. Од средине прошлог вијека највећи природни прираштај у Црној Гори забиљежен је 1954. године, када је био 10.566, а најнижи 2017. године, и то 909. Посебно негативан тренд на снази је од 2000. године, па је за непуних 18 година природни прираштај у Црној Гори смањен за више од четири пута.
Подаци нису ружичасти ни по питању развода бракова, па је 2017. година и на том плану рекордна са 765 развода, што је на нивоу од два развода дневно. Све тежа економска ситуација такође утиче да млади пред матичара долазе све старији, па просјечна старост жена при склапању првог брака сада износи 28 година, односно, 31,5 година за мушкарце.
Ови алармантни подаци за земљу која ионако има бројчано малу популацију за сада и даље пролазе испод радара јавности. У друштву које се превасходно бави обрачуном са својим прецима, утисак је да више нема мјеста за потомке…
„Стрмоглави пад наталитета најсликовитије је представљен поређењем данашње ситуације са оном из 1960. године: прије скоро 60 година, када је Црна Гора имала значајно мање становника, родило се преко 13.000 беба, док је прошле године та бројка готово преполовљена, са тек нешто више од 7.000 новорођенчади. Тако је природни прираштај ове године први пут у историји пао испод 1.000, док је 1954. износио преко 10.000“, каже Вукићевић.
Наш саговорник напомиње да Црна Гора по овим „прије катастрофалним него алармантним подацима“ није усамљена међу земљама бивше Југославије, те да су велики пад наталитета, као и све већи број исељеника, специфични и за Србију, Хрватску и друге државе региона.
„Међутим, оно по чему је Црна Гора карактеристична и другачија од осталих у актуелном историјском тренутку, јесте одсуство било какве јавне расправе о суморним подацима бијеле куге која је завладала, као и начинима борбе против ње. Ова круцијална тема је готово у потпуности цензурисана, а кризну ситуацију занемарују нарочито они који су најодговорнији за њено настајање и решавање — власт и институције система. Умјесто бављења овом савременом пошасти, режим у јавности форсира теме од прије 100 година, док у међувремену Црна Гора буквално нестаје“, јасан је Вукићевић.
У том смислу саговорник Спутњика нема никакву дилему да „константном производњом друштвених напетости власт покушава да замагли драматичне чињенице о паду наталитета и исељавању“.
Наш саговорник закључује да је за суочавање са проблемом бијеле куге и осталим проблемима неопходно да стручна лица израде дугорочну стратегију по узору на неке друге земље.
