Споразум је постигнут минулог петка, након што је, дан раније, руски министар енергетике Александар Новак морао да одлети у Санкт Петербург на консултације са председником Владимиром Путином.
Овај договор треба да заустави појефтињење нафте, јер су цене од почетка октобра пале за трећину. Уз то, да подсетимо, амерички председник Доналд Трамп је позвао чланице ОПЕК-а да суспендују Споразум о снижењу производње нафте, како би сачувала ниске цене горива.
„Дај боже да ОПЕК задржи постојеће количине нафте на тржишту. Свету не треба скупа нафта, он не жели високе цене!“, написао је Трамп на Твитеру.
Али, нафташи нису баш били одушевљени Трамповим упозорењима.
„Америка није у позицији да нам говори шта треба да радимо. Не треба нам дозвола да смањимо производњу“, рекао је саудијски министар енергетике Халид ел Фалих а Биџан Занганех. Ирански ресорни министар је био још оштрији: „Американци би требало да знају да ОПЕК није у саставу њиховог министарства енергетике“.
И, након договора нафта је одмах поскупела — за око 5 одсто.
Круг се поново завртео. Овај договор важиће наредних пола године.
Саудијска Арабија, Русија и Америка заједно производе око 36 милиона барела сирове нафте дневно, што чини око 40 одсто светског конзума, док остале чланице ОПЕК-а, изузимајући Саудијску Арабију, производе свега 30 одсто глобалних потреба. Оваква поставка сугерише да одговор на све нејасније питање кретања цена нафте и, последично, природног гаса, не треба тражити унутар ОПЕК, нити у ад хок савезништву ОПЕК-а, већ у троуглу три највећа произвођача — Саудијске Арабије, Русије и Америке.
Уз најаву једног од оснивача ОПЕК-а — Катара, да ће напустити овај картел, све је извесније да ће Организација земаља произвођача нафте бити суочена са транзицијом.
А где ће та катарза одвести и произвођаче нафте и потрошаче, у „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Небојшом Ћулумом, чланом Извршног одбора струковног удружења Српске нафтно-гасне асоцијације и стручним сарадником Националног нафтног комитета Србије.
