Колико је политика распиривања и одржавања раздора у оквиру већинског православног становништва Црне Горе високо на агенди званичне Подгорице, сликовито говоре оштре реакције на Марковићеву изјаву. Притом, након те посве рационалне констатације, премијер није био нападнут од стране опозиције, већ од интелектуалаца блиских властима.
Тако је једна од особа из поменутог кружока, књижевник Милорад Поповић устврдио да премијер Марковић вјероватно није био при себи када је говорио о унутарправославном помирењу у Црној Гори:
„Када је то изговорио, вјерујем да премијер није био довољно концентрисан, или пак није био свјестан о чему говори. Јер за разлику од Црне Горе из 1918. године, коју су стварали Црногорци, данашњу Црну Гору, ону чија је државност обновљена 2006. године, створиле су све националне и вјерске заједнице. Процентуално, оне су у томе учествовале можда чак и више у односу на православни дио Црне Горе. Поред тога, кохезија православног становништва у Црној Гори, о којој говори премијер Марковић, може се успоставити само на великосрпској основи“, одбрусио је Поповић.
У својој острашћености отишао је корак даље изјавом у интервјуу за Радио Сарајево да је Српска православна црква „паравојна институција, која у Црној Гори има задатак да делује деструктивно против власти и државе“.
Иако такве критике дукљанских „интелектуалаца“ на рачун премијера Марковића аналитичари у појединим опозиционим и провладиним медијима прије свега тумаче у контексту прикривеног сукоба на релацији Марковић–Ђукановић, чини се да је то све много мање важно од чињенице да се на такав начин јавно објелодањује да помирење у Црној Гори никако није жеља власти у Подгорици.
Додуше, за то и без официјелних прокламација има довољно доказа из свакодневног политичког живота, било да се ради о резолуцији о Подгоричкој скупштини, захтјеву за уклањање спомен плоче у част српској ослободилачкој војсци у Будви, или пак веома опасним најавама коначног обрачуна са Српском православном црквом (СПЦ) у Црној Гори…
Нема сумње да ономе ко смјера сличне акције у Црној Гори ни на крај памети није помирење унутар антагонизованог друштва, а камоли „православна кохезија“ коју је поменуо премијер Марковић. Истовремено, велики број аналитичара вјерује да је у питању само скретање пажње грађанства са нагомиланих проблема у држави, без обзира на цијену такве политике у виду тоталне друштвене разградње Црне Горе. На крају баладе, увијек се поставља основно питање — а коме све то треба?
Потпредсједница Нове српске демократије (НСД) Симонида Кордић за Спутњик каже да се Црна Гора фактички налази у ситуацији „држ‘те лопова“.
„Са једне стране имамо режим који се куне у демократске принципе и поштовање људских права, а са друге хапси посланике у поноћ, без налога и без скидања имунитета. Имате режим који суштински удара на ткиво државности, а са друге стране измишља државне ударе и прогони Демократски фронт због потпуно конструисаних идеја. Позива се са једне стране на свеправославно помирење, а са друге стране се доносе потпуно беспредметне резолуције које могу једино да изазову раскол, а никако помирење“, каже Кордићева.
Према њеној оцјени, резултат је веома опасно стање потпуне правне неизвјесности и личне несигурности, а циљ је да се обесхрабри било какав вид отпора грађана ситуацији која се не може назвати добром ни на којем нивоу — на економском, политичком, културолошком, и што је најважније, на нивоу самог поимања дјелова друштва између себе.
Кордићева истиче да је идеја о помирењу, која се у једном тренутку чула из дијела ДПС-а, сама по себи добра, какву би сваки разуман грађанин Црне Горе поздравио, али упозорава да постоје многе објективне препреке да се то и спроведе у дело.
Проблем је, сматра она, у томе што такав предлог долази од оних званичника који немају ама баш никаквог искуства у спровођењу политике помирења, а са друге стране постоји веома богато искуство власти у спровођењу политике разједињења.
Сама реалност у Црној Гори, каже Кордићева, поручује управо супротно и иде у прилог интензивирања досадашње праксе удаљавања једног веома значајног дијела црногорске популације.
„Ријеч је наравно у конкретном случају о српској популацији јер је овај режим изградио своју политику управо на анатемисању читаве једне националне структуре у Црној Гори“, прецизира наша саговорница.
Она примјећује и да је веома индикативно да на скандале каква су хапшење посланика Скупштине Црне Горе и угрожавање њихових елементарних људских права, није реаговао нико од бројних дипломатских представника и амбасадора држава-чланица НАТО-а у Црној Гори, па додаје и да је њихово ћутање чињеница која говори сама за себе.
А хапшења без налога, хапшења без скидања имунитета, угрожавање ауторитета и функција Парламента и правне сигурности буквално сваког грађанина питања су о којима би свакако требало да се изјасните, закључује Кордићева за Спутњик.
