Резолуција, међутим, није обавезујућа док је не усвоји Представнички дом и не потпише председник Доналд Трамп.
Према речима Јелене Стевановић, новинарке спољнополитичке рубрике листа „Политика“, та резолуција била је очекивана. О том потезу се говорило откако је ЦИА обавестила сенаторе о томе шта се заправо десило у Конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу.
„То је покушај демократа и републиканаца са Капитола да се ограде од свог веома важног савезника са Блиског истока, али и порука да не подржавају оно што ради Доналд Трамп, који безрезервно подржава и принца Мухамеда и двор у Ријаду. То је, дакле, симболичан начин да ставе до знања јавности и свету да се они ограђују од тога и да позивају председника да промени политику према Ријаду“, оцењује Стевановићева у емисији „Спутњик интервју“.
Притом, како додаје, треба имати у виду да Трампова политика према Саудијској Арабији није ништа другачија од оне коју су водили Буш или Обама, али се сада у јавности стиче утисак да Трамп ради нешто нечувено.
„На Трампа се врши велики притисак још откако се десило убиство саудијског новинара, али он има права да води спољну политику онако како сматра да треба и не мора да значи да ће попустити пред том резолуцијом Сената САД. Судећи по ономе што је досад говорио, амерички председник неће потписати резолуцију којом се престолонаследник Саудијске Арабије оптужује за убиство Џамала Хашогија, а није сасвим извесно ни да ће се у Представничком дому прикупити довољно гласова за усвајање те резолуције“, каже Јелена Стевановић.
И историчар Саша Адамовић верује да ће Трамп одолети том притиску и напомиње да је много значајних ствари у игри.
„Треба имати у виду да је Трамп сада на половини мандата и да ће се још пуно битака водити у наредне две године, током његове кампање за нови мандат. Једна од њих, усмерена против америчке ’дубоке државе‘, водиће се управо на питању Саудијске Арабије. Уосталом, ни претходни амерички председници нису имали богзна како другачији однос према Саудијској Арабији и ја верујем да ће Трамп остати уз ту краљевину и уз Израел, а пре свега наставиће притисак на Иран, који му је заправо и главна спољнополитичка мета“, указује Адамовић.
Он сматра и да је та резолуција Сената прилично рано дошла, јер када је реч о убиству Хашогија, још није познато све што се у Конзулату заиста догодило.
„То је једна веома мрачна прича и заиста би било занимљиво открити зашто је Хашоги убијен и коме је његово убиство требало да нанесе највећу штету. По ономе што можемо да видимо, прилично велику штету наноси управо Мухамеду бин Салману и посредно Доналду Трампу, који засад успева да одоли притисцима и да не осуди принца Салмана док се не утврди шта се заправо десило“, напомиње гост „Спутњик интервјуа“.
Како каже, време ће показати да ли ће унутар саме краљевске породице у Ријаду доћи до неке промене директних партнера са САД и да ли ће се Вашингтон и даље ослањати на принца Мухамеда.
„То умногоме зависи од односа унутар краљевске куће и они ће вероватно покушати да амортизују штету која је настала том приликом. Било би занимљиво знати у ком правцу иду ти договори, уколико их уопште има, као и да ли ће принц Мухамед бин Салман морати да се повуче и да ли ће на његово место доћи неко други. У сваком случају, време ће показати како ће се ова ситуација одвијати. Може се десити и да ће се, онда када најважнијим геополитичким играчима буду намирени апетити, мало ко заправо и сећати судбине несрећног Хашогија“, примећује историчар Саша Адамовић.
