Индекс Дау Џонс пао је у врло волатилној трговини за 653 поена, испод 22.000. Индекс је изгубио два одсто вредности, затим је током трговања у једном моменту повратио све губитке да би поново пао за више од два одсто.
Индекс S&P 500 изгубио је 2,7 одсто вредности и тако ушао у поље „медведа“, што је берзански израз за тенденцију пада цена деонице. Подсетимо, S&P 500 је берзански индекс који садржи деонице 500 корпорација, углавном из Сједињених Америчких Држава и један је од најпризнатијих индекса.
Свих 11 сектора индекса S&P 500 је у минусу у децембру, четвртом кварталу и целој години.
Како за Спутњик објашњава Ненад Гујаничић, главни брокер Брокерско-дилерског друштва „Моментум секјуритис“ из Новог Сада, ова ситуација је пре свега последица чињенице да су акције и генерално биле на прилично високим нивоима.
„Акције су готово непрекидно расле од 2009. године и у великој мери је то била последица политике ФЕД-а, односно Америчке централне банке, која је веома дуго држала каматне стопе на нули. Међутим, када се тај тренд окренуо у претходних годину или две, постепено су почели да се јављају сигнали да је тржиште акција скупо, па су у протеклих неколико месеци покренути ти окидачи, те смо сада сведоци супротног тренда од оног који је трајао годинама“, каже Гујаничић.
Саговорник Спутњика додаје да цене светских берзанских индекса, пре свега ових најзначајнијих, наговештавају шта ће се десити у неком периоду у блиској будућности, од три до до шест месеци.
С тим у вези, напомиње Гујаничић, уколико дође до неког великог лома светских берзи, односно до пада од 30, 40 или 50 процената, то говори да ће највеће светске економије знатно успорити свој привредни раст, а неке чак и упасти у рецесију.
„Међутим, када говоримо о овоме што се сада дешава, пад се десио релативно брзо и још увек нема поузданих индикатора да ће заиста, у блиској будућности, доћи до рецесије. Рецесија, као што знамо, подразумева период од два квартала када економија има негативан раст. Међутим, сада америчка економија има и даље прилично добре макро-показатеље, а прогнозирани раст за следећу годину је и даље прилично висок, иако истина мало успорен. Тренутно су дакле ти психолошки фактори доминантни и они говоре да су инвеститори у великој паници јер су после дужег периода видели да акције могу и да падају“, примећује Гујаничић.
Како додаје, у ситуацији када и неке од највећих светске компанија у току једног или два дана изгубе по пет или десет процената вредности, страх постаје главни мотиватор који покреће улагаче.
На питање коме иде наруку пад акција на америчкој берзи, Гујаничић каже да ова ситуација највише одговара оним инвеститорима који су мислили да су акције скупе и који имају јаку новчану позицију, па чекају одређене нивое да би акције купили по нижој цени.
„Генерално, када се дешавају те неке лоше ствари на берзи, са друге стране долази до јачања неких финансијских инструмената, па смо и у протеклом периоду имали раст цена државних обвезница, раст цене злата и неки дефанзивних валута као што су јапански јен и швајцарски франак. Дакле, никада се не дешава да у исто време ’потону‘ све врсте финансијских инструмената. Ту увек постоји нека равнотежа, па када долази до пада тих неких најризичнијих финансијских инструмената као што су акције, дефанзивни сектори бележе супротан тренд, односно долази до раста“, закључује Гујаничић за Спутњик.
