Мало ко од мештана верује да ће Путин заиста и доћи у Банстол, али како за Танјуг наводи иницијатор изградње и члан Одбора за градњу цркве Бранко Симоновић, сматрају да у овом тренутку не постоји место са већом симболиком у Србији где би требало дочекати Путина.
У Банстолу се, иначе, гради Храм Благе Марије, који је посвећен српским жртвама ратова деведесетих, првенствено жртвама хрватске акције „Олуја“, у насељу познат као „Путинова црква“.
„То је прва црква коју Срби праве по узору на неку руску цркву и представља вертикалу српско-руских односа, од Романова па данас до Путина, којег ми очекујемо“, каже Симоновић и додаје да је њихов позив уједно и порука руском председнику да је добродошао у Србију, као и то да ли ће до те посете доћи највећим делом зависи од његовог домаћина — председника Вучића.
„Да ли ће председник Путин доћи или не, то у овом тренутку зависи од нашег председника Александра Вучића, којем смо упутили молбу да у протокол посете председника Путина предвиди и обилазак овог места. Не зато што незванично у народу храм који се гради носи Путиново име, него зато што је то храм у којем ће бити исписана имена свих жртава ’Олује‘ и који ће симболично представљати споменик рушења једне државе и страдања не само нашег народа, него много људи на овом простору“, каже Симоновић.
Долазак двојице председника у Банстол значио би много за мештане и само насеље, наводи Симоновић и објашњава да су већином мештани тог насеља прогнаници — деца „Олује“, а да их и након 23 године и даље третирају као „викендаше“.
„Некада је ово било викенд-насеље, али након ’Олује‘ постало је аветињско насеље и прогнани су куповали викендице за мале паре и настанили се. Према званичним проценама, овде живи негде око 3.000 људи. Ту живимо, нисмо ’викендаши‘. Ово место је одлично и за туризам“, каже Симоновић.
Додаје да би долазак двојице председника значио и у том смислу што би на тај начин била одата почаст жртвама, као и да би то место оживело уз помоћ те посете.
Отац Синиша Хрвачевић, свештеник у Банстолу, каже за Танјуг да би били радосни и да би им велику част представљала посета председника Путина, као што таква посета представља част и за целу Србију и Европу.
„Била би част за ово наше мало насеље и то би дало на значају много и ми се надамо да ће ово постати један крајишки центар за све Срба из целог света, јер су они донатори и ктитори овог храма. Не бисмо се бунили ни када би председник Путин био један од њих, то би била велика част за храм, за нашу епархију и парохију и то би нас све радовало“, казао је отац Хрвачевић.
Навео је да један храм може бити само храм Српске православне цркве и Божији, те да је разлог за то што је народ прозвао Храм Благе Марије „Путиновом црквом“, воља народа да даје одређене епитете које воле.
Осим што се гради по узору на руску цркву Светог Николаја из Софије, то што је народ прозвао „Путиновом црквом“, каже отац Хрвачевић, има везе и са везама са руским народом.
„Ми смо увек били братски народ и пре него што је Путин постао председник, још за време Октобарске револуције, многи угледни Руси настанили су се у пределу Срема, Сремских Карловаца, где је основана и загранична руска црква и ту су знатно помогли и нашем монаштву и култури и привреди… тако да ми остајемо братски народ и то нико не може да оспори“, наводи отац Синиша.
Симоновић је објаснио да је Храм Благе Марије у народу познат као „Путинова црква“, јер је Путин, каже, највећи православни бренд.
Путин је симбол нове Русије, новог времена, мислимо да јачи бренд нисмо могли наћи. Надамо се да нам неће замерити што смо самовољно употребили његово име, али и њему може бити на понос”, наводи Симоновић.
Идеја за изградњу цркве на Банстолу јавила се пре три године, у години када је обележавано 20 година од акције „Олуја“, испричао је Симоновић и додао да су кренули од идеје да направе симбол насеља, који ће бити посвећен жртвама.
Како је испричао, прва замисао је била да то буде дрвена црква — црква брвнара, која би била црква оптужница, односно која ће оптуживати за злочин у којем је страдало око 2.000 људи.
„Дошли смо на идеју да затражимо помоћ од руске Амбасаде и послали смо им писмо у којем смо замолили за грађу, а идеју за то нам је дало што је пројекат те цркве био по узору на цркве брвнаре из Русије“, каже Симоновић и додаје да је та идеја доживела након тога еволуцију, те да је владика Василије желео да се направи прави храм, озбиљнији него што је брвнара.
„Дао нам је каталог да изаберемо по којој руској цркви ћемо правити ову цркву. У каталогу је била и Црква Светог Николаја из Софије, којој је звона лично даривао Николај Други Романов и ми смо се сви сложили да нам та црква буде узор за ову“, каже Симоновић.
Црква у Банстолу се простире на око 200 квадрата, а за разлику од цркве у Софији, неће имати крипту.
„Црква говори о страдањима, али и о пријатељству српског и руског народа и о вези која траје вековима и ово би могао да представља један нови темељ српско-руских односа”, закључује Симоновић.
