Тако Љиљана Смајловић, колумнисткња „Недељника“, објашњава раст тензија у Европи и региону, укључујући и заоштравање на линији Београда и Приштине.
У Европи смо, подсећа она, у истој години стигли од тога да ће, после доласка Доналда Трампа на власт у САД, немачка канцеларка Ангела Меркел носити бакљу слободног света све до њеног повлачења, а од Емануела Макрона као човека који може да настави њено дело дошли смо до протеста „жутих прслука“.
„За само пар месеци од тога није остао камен на камену“, каже Смајловићева у емисији „Свет са Спутњиком“.
Према речима политиколога Александра Павића, проблем ЕУ је што је воде безличне бирократе, машина која не уме да се прилагоди тренутку и која је отуђена од народа. Зато им је главни страх да на изборима за Европски парламент у мају снаге које они зову популистима не остваре веће добитке.
„То би ЕУ уздрмало више од ’жутих прслука‘. ЕУ је сама ушла у тај зачарани круг, између осталог зато што је ово време дозволила себи да постане део америчке агресивне политике према Русији. Није искористила прилику да изгради своју независну позицију у међународној политици, боље рећи — никад није пропустила прилику да пропусти прилику. И сад немају своје ја, не могу више никоме ништа, па ни да натерају Приштину да укине таксе“, каже Павић, додајући да је то симболички показатељ беспомоћности Европе.
За Смајловићеву ЕУ све више личи на СФРЈ из 1988. кад су се сви заклињали у Југославију а код куће истицали како их Београд малтретира.
У тој бици за време је и НАТО, наводи она, јер га Трамп отворено омаловажава, али и косовски лидери којима се жури да обезбеде безвизни режим са ЕУ. Према њеној оцени, Приштина је вешто прибегла стопостотном повећању такси на увоз робе из централне Србије покушавајући да то размени за безвизни режим са Бриселом.
„Могу Албанци да буду миљеници Вашингтона колико хоће али само Европа може да им да безвизни режим“, додаје она.
Павић примећује да су у Приштини навикли да могу да раде шта хоће, да буду миљеници.
„Тако је од пада Берлинског зида и почетка распада Југославије. Сви који воде антисрпску политику су миљеници Запада, а ови у Приштини су можда најразмаженије недоношче униполарног пројекта који се распада. Додајмо да је од 1. јануара фактички укинута граница између Косова и Албаније — то ће бити непостојећа граница а права је граница на Јарињу и Брњаку. Дефакто се прави ’Велика Албанија‘ од почетка ове године“, каже Павић који очекује да ће ако се Брисел смилује да се на крају огласи, то бити „опет безуба реакција као до сада“.
Он сматра да је грешка Србије, кад је реч о Космету, што није искористила право дато резолуцијом 1244 да имамо до 1.000 својих војника на територији КиМ, али да то још увек можемо да искористимо као дипломатски адут — „они кажу не може, онда ми кажемо — е, онда не може шта ви хоћете“.
На питање шта очекује после Трамповог писма председнику Александру Вучићу и косовском лидеру Хашиму Тачију, Смајловићева каже још није јасно шта иза тога стоји и да ли то наговештава нови формат преговора, али да је сигурна да се амерички курс према косовском питању донекле кориговао.
„Кад отворите једном причу да је потребан неки компромис, то је већ огромна промена“, констатује наша саговорница.
У осврту на протеклу годину у Европи и региону, Павић каже да га ситуација подсећа на доба пред Други светски рат.
„НАТО се понаша као Трећи рајх. И опет треба Србија да се сломи да би се све покрило и да бисте могли да утврдите фронт према Русији. То ме подсећа на време пред Други светски рат. И управо притисак на све земље које се нису прикључиле новом поретку, да се прикључе. А то су Срби. Сви други су легли на руду, на један или други начин, изван Русије и Белорусије која има ту срећу да се граничи са Русијом“, образлаже политиколог.
Он очекује да ће у 2019. Босна и Херцеговина да буде жариште зато што је, каже, следећа у реду за НАТО.
„Они који воде НАТО показали су да им се много жури. Македонија је савршен пример шта су урадили. Прво су позивали људе да изађу на референдум, па кад он није успео, онда одједном није важно шта је било на референдуму, идемо даље. Тако исто се заоштрава прича у БиХ. Сад из Федерације, поготову од Бакира Изетбеговића, условљавају да неће дозволити формирање Савета министара ако се не пристане на напредовање на НАТО путу БиХ“, описује ситуацију Павић. Он и најновија дешавања у Бањалуци види као део покушаја да се лична трагедија Дамира Драгичевића, који је изгубио сина, претвори у инструмент рушења власти у Српској а све у функцији „угуравања БиХ у НАТО, мимо процедуре и преко реда“.
Љиљана Смајловић као пример деловања НАТО-а у региону наводи Црну Гору, где је недавно донета одлука да се на билбордима не могу објављивати садржаји који негирају историјске чињенице.
„То је само по себи скандалозно да ће влада уместо историчара одлучивати шта је историјска чињеница. Притом, образложење је да су нашли правну потку у одлуци Европског суда за људска права да се не сме оспоравати холокауст. Холокауст је злочин над злочинима и ништа са тим није упоредиво. Замислите да Србија покуша да холокаустом оправда неки свој арбитрарни закон. То је толико супротно свему што се ради у Европи, али што сте ближи НАТО-у, све вам се више гледа кроз прсте“, констатује Смајловићева.
Александар Павић очекује погоршање положаја Срба у Црној Гори, уз оцену да се Мило Ђукановић понаша као Петро Порошенко у Украјини и да је„везао чамац за велики НАТО брод и ту нема назад“.
Према мишљењу овог политиколога, НАТО у суштини наставља путем Коминтерне, стварајући вештачке нације, баш као што су се користили тековинама СССР-а и СФРЈ кад су признавали административне границе за границе нових држава.
Парлалу између Украјине и Црне Горе види и Љиљана Смајловић, која каже да за пројекат украјинске цркве „треба одати признање ЦИА да је маестрално извела кидање православног света“.
Према речима Павића, васељенски патријарх је „отишао предалеко“, штета је већ направљена, а пуно ће зависити од тога како ће на украјинско црквено питање реаговати остатак православног свет.
„Било би сјајно да реагује јединствено зато што би то изоловало Цариград и чекало би се да бура прође и дође неки други васељенски патријарх“, каже политиколог.
