Салвини је након састанка са пољским колегом Јоахимом Бруђињским и председником пољске владајуће партије Право и правда Јарославом Качињским, рекао да ће Пољска и Италија бити протагонисти препорода европских вредности, те да се припремају за нову равнотежу и нову енергију у Европи која треба да уследи након избора за Европски парламент у мају.
Како за Спутњик оцењује аналитичар Института за европске студије Александар Гајић, Салвини јесте предводник популистичког, односно демократског таласа у Италији, али се не би могло рећи и да је предводник тог таласа на европском нивоу.
„Он најчешће износи ставове које деле покрети сличног типа широм Европе, а када је реч о Салвинијевом повезивању са Пољацима видимо да је то један тренд, јер полако сазрева свест да ови покрети, који су никли спонтано, на националном нивоу, морају да се одрже и да заједнички делују на том континенталном простору. Тим пре што видимо да је та европско-леволиберално-глобалистичка бирократија практично већ стрпала у исти кош све те покрете који представљају отпор оваквом концепту ЕУ, који се показао неефикасним и опасним по националне државе“, сматра Гајић.
Према његовим речима, и Салвини и Качињски заступају своје земље на изборима за Европски парламент и сасвим је природно да координирају међусобне активности како би наступили као неки вид фронта, са заједничким предлозима и координацијом политике вођења кампања.
„То је идеја која се први пут операционализује у једној политичкој кампањи, а видели смо да ју је прошлог лета иницирао и Стив Бенон из Америке, када је рекао да сорошевској пропаганди и њиховим настојањима на простору Европе треба контрапозиционирати оно што је он називао ’мувмент‘ и на неки начин координирати деловање тих покрета које у глобалним медијима пежоративно називају популистичким“, напомиње Гајић.
Како додаје, сада и код тих покрета видимо да сазрева неопходност међусобне сарадње, координације активности, размене информација и међусобних искустава, у настојању да појединачно, али и у укупном збиру постигну што бољи резултат на изборима који у мају очекују Европску унију.
То је, указује наш саговорник, нешто што се могло очекивати и што спонтано ниче у свести појединих предводника тих покрета који се противе том евроунијском, неолибералном, превазиђеном погледу који има то анационално становиште и које једноставно презире и крши демократске процедуре.
Гајић каже да је питање да ли ће ови покрети бити успешни у томе да заједничком координацијом премаше сва очекивања и преузму већину у парламенту, али је сасвим сигурно да ће слика парламентарних странака после избора бити померена значајно удесно.
„Чак и ако те странке заједничком координацијом не буду освојиле убедљиву већину у парламенту, свакако ће натерати остале странке центра или десног центра да се сви помере у том десном спектру, и биће несумњиво много јаче заступљене него што су биле досад. То ће онда представљати велики проблем, пре свега за Европску комисију и бројну бирократију у ЕУ која се плаши тих покрета и доживљава их као неки баук који ће да пресуди Европској унији“, објашњава Гајић.
Како додаје, промена слике Европског парламента након избора утицаће и на промену односа приликом превазилажења разних кризних ситуација које се тичу ЕУ и на могућност њене трансформације.
„ЕУ ће морати много више да води рачуна о националним државама и националним интересима и позицијама које те странке заузимају у парламенту јер ће се њихов глас неупоредиво јаче чути и бити далеко утицајнији у Европском парламенту“, закључује Александар Гајић.