У чланку за „Американ конзерватив“ Карпентер пише да мит о „злој и агресивној Русији“ може имати веома озбиљне последице за мир у Европи и у целом свету. Он подсећа да су се тврдње о претњи из Русије први пут чуле 2008. године, иако је рат између Русије и суседне Грузије иницирао сâм Тбилиси.
Због тога се, пише Карпентер, појавило мишљење да председник Русије Владимир Путин има „детаљан план обнављања Руске империје“.
Међутим, како сматра аналитичар, нема никаквих знакова да Москва има експанзионистичке амбиције које се могу упоредити са амбицијама нацистичке Немачке и СССР-а. Понашања Кремља указују да се ради о одбрамбеном програму. Како су писали професор Андреј Шлејфер и професор Данијел Трејсман у магазину „Форин аферс“, „са тачке гледишта многих на Западу, инвазија Русије на Грузију 2008. године доказала је жеђ Кремља за територијалним освајањима“. Међутим, такав закључак није логичан:
„Да је руководство Кремља било експанзионистичко, несумњиво би наредили војсци да дође до Тбилисија и свргне са власти Сакашвилија. Руска војска је требало као минимум да преузме контролу над нафтом, гасоводима који пролазе кроз Грузију. Уместо тога, оставили су на миру те гасоводе и брзо се повукли у планине“, пише магазин.
Карпентер указује да Русија није ни покушала да заузме Грузију, амбиције су им много умереније.
Осим тога, умерени расходи Русије настављају да се смањују, приметио је експерт. По његовим речима, данашњој модернизацији војске „претходио је озбиљан пад деведесетих година за време председника Бориса Јељцина“.
„Војни буџет Русије много заостаје за војним расходима САД (716 милијарди долара) и Кине (174,5 милијарди долара) и врло мало је већи од буџета неких држава, као што су Француска и Индија. Штавише, за разлику од војног буџета САД који расте, војни расходи Русије сваке године постају све мањи. Буџет је 2017. године био 69,2 милијарде долара, што је 2,9 милијарди долара више него садашњи буџет.“