Навео је и да су предвиђена два правца повећања испоруке руског гаса, међу којима је један кроз Бугарску, Србију и Мађарску до Аустрије.
Упитан да ли би Брисел могао да се умеша у овај пројекат као што је то био случај са „Јужним током“, Новак је рекао да су сва питања везана за нову руту у складу су са законодавством Европске уније, као и законодавством Србије.
Што се тиче саме руте, рекао је Новак, са сваком земљом где би гасовод требало да прође, односно где би та инфраструктура требало да се гради, потписују се уговори и то су Бугарска, Србија и Мађарска.
Додао је и да су ти уговори пре свега одговорност националних енергетских компанија тих земаља по ширењу гасних система, који би имали могућност да добијају неопходне количине за сопствене потребе, али и да транспортују руски гас даље у друге земље.
Новак је додао да је руски „Гаспром“ заинтересован и за реализацију пројекта проширења складишта гаса у Банатском двору, што ће ојачати енергетску стабилност Србије.