Овогодишњи добитник награде за најбољу књигу у 2018. години за песничко дело „Сонет и смрт“, у издању Српске књижевне задруге у Београду, јесте Рајко Петров Ного. Он због болести није могао да присуствује уручењу награде, али је писмено захвалио на награди и изразио жаљење због немогућности да присуствује, преноси Срна.
Кустурица је нагласио да је прича о тој великој награди која носи име Иве Андрића дубоко скривена у Андрићевом погледу на мост, према претпоставци, „из теткине куће“.
„Гледајући у мост, Андрић је долазио до свих оних до тада, а ни касније невиђених имагинација“, истакао је Кустурица.
Он је нагласио да је у његовом сећању, када је пре 45 година стигао први пут у Вишеград, остало као најупечатљивије полуострво на којем је касније никао Андрићград, где је, као и Андрић, из свих углова посматрао мост и био фасциниран полуострвом и спојем Рзава и Дрине.
„Помислио сам како би било дивно да се овде постави средњовековни град. Захваљујући Милораду Додику и енергији која влада у Републици Српској, за коју сматрам да је најзначајнија од свих енергија где живи наш народ, створено је све ово где се данас налазимо и направљени су услови да истичемо оне који вреде. У данашњем свету живимо не баш срећни оним што видимо и што нам се у фикцији представља. Не само ми, него и највеће силе света суочене су са фикцијом која потпуно деградира и прави дисторзију од нашег живота“, нагласио је директор Андрићевог института.
Кустурица је рекао да су зато сви до сада награђени, као и овогодишњи лауреати, заправо, представници те мањине за коју би сви волели да се веже већина.
С тога је, каже он, част да су данас у Андрићевом институту у Андрићграду награђени Рајко Петров Ного и Горан Петровић.
„Оно што је најважније и што је настављено као наша централна идеја још од доделе прве ’Велике награде ’Иво Андрић‘‘ јесте да књижевници који добију награду буду ’и наши и свјетски‘“, истакао је Кустурица.
Он је оценио да је код Горана Петровића пренесена та штафета да се награда за животно дело додељује човеку који је и овде и у свету записан као велики писац.
Овогодишњи лауреат Горан Петровић захвалио је на признању које му је уручено, истичући да је Андрићево име велико и да је самим тим и њему указана велика част.
„Ћуприји од камена, граду од камена, придодајем неколико скромних каменчића“, рекао је добитник „Велике награде ’Иво Андрић‘“.
Обраћајући се након уручења награде, Петровић је рекао да се све збива на месту које је велико не само зато што мали Рзав придодаје матицу моћној Дрини, већ и зато што је то место заправо ушће.
„Без обзира на ширину воде, свако ушће је велико јер је место додира. Стога је и овај невелики град у такође невеликом граду велики“, истакао је он.
Недалеко одавде, подсетио је он, све је почело мостом који спаја две обале, а онда је тај мост прерастао у роман „На Дрини ћуприја“ који спаја светове.
„Захваљујући овом роману један писац, који је стварао на језику малобројног народа, постао је писац свеукупне судбине човечанства“, нагласио је Петровић.
