У писму се наводи:
„Екселенцијо, поштовани председниче,
Дозволите ми да Вам захвалим на подршци коју Сједињене Америчке Државе пружају Србији на европском путу, а посебно на подршци нашим напорима за очување мира и стабилности на Западном Балкану.
Вашим љубазним писмом од 14. децембра још једном сте истакли спремност Сједињених Америчких Држава да помогну у дијалогу Београда и Приштине, како би се нашло решење за вековни проблем Косова и Метохије.
Верујте, поштовани председниче, да ником није више стало до решења до мојој земљи, јер је проблем Косова и Метохије тешко бреме, пре свега, за Србију и српски народ. Посвећени смо дијалогу и приступамо му храбро и реално, размишљајући о будућности свих нас на Западном Балкану. Испунили смо и све наше обавезе из Бриселског споразума.
Међутим, Србија не може да реши тај тежак проблем сама. Без обзира на нашу вољу и веру, таксе које је увела Приштина на робу из Србије представљају оптерећење и непремостиву препреку за наставак дијалога. Оне не само да наносе штету српској економији, него и угрожавају живот Срба на Косову и Метохији, чија права морамо да бранимо и штитимо. Наглашавам још једном: истог тренутка када Приштина укине ту неразумну и штетну меру, спремни смо да наставимо дијалог у потрази за трајним и одрживим решењем.
Желим овим писмом да још једном истакнем и своју чврсту опредељеност да заједничким снагама обогаћујемо односе наших двеју земаља. Поносан сам што се моја земља у два светска рата борила на страни права и правде и што смо били савезници. Прошле године смо обележили век од када се српска застава вијорила над Белом кућом, у част храбрости Србије и жртава које је поднела у Првом светском рату.
Подсећајући се нашег историјског савезништва кроз тај светли пример заједничке прошлости, желим да Вам још једном упутим позив да посетите Србију као први амерички председник после, безмало, четрдесет година.
Уз срдачне поздраве, примите, екселенцијо, најбоље жеље за даљи напредак Ваше земље и благостање америчких грађана, као и изразе мог дубоког уважавања.“
