Према његовом мишљењу, разматрање тог питања почеће за пола године, када се буде доносила коначна одлука о раскидању Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета између САД и Русије.
„Могуће је да ће се након истека тог рока ситуација у сфери безбедности погоршати. Не искључујем могућност да у НАТО-у почну дебате“, рекао је министар и додао да се распоред снага засад није променио.
Метнар је, такође, рекао да жали због тога што је опстанак Споразума о ракетама угрожен.
Сједињене Америчке Државе су 2. фебруара обуставиле своје учешће у Споразуму о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, оптуживши Русију да га систематски нарушава. САД од Русије траже да се у року од шест месеци, колико траје процес иступања из Споразума, врати његовом поштовању и тиме спречи раскид договора.
Москва је на овај потез Вашингтона одговорила истом мером и поново нагласила да оптужбе на њен рачун немају никакве основе.
Члан Међународног комитета Савета Федерације Олег Морозов рекао је 1. фебруара да ће, у случају да Вашингтон ипак одлучи да раскине споразум, руска страна бити приморана да одговори како на пољу европске дипломатије, тако и на пољу наоружања, што ће Европу претворити у мету.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг саопштио је 4. фебруара да ће Северноатлантска алијанса реаговати у случају да се Русија не врати испуњавању Споразума о ракетама. Он је избегао да одговори на питање о могућности размештања америчких ракета у Европи, али је указао на то да се тамо већ налазе руски системи ССЦ-8, способни да носе нуклеарну муницију, и додао да они нису у складу с одредбама Споразума.
