У извештају аналитичког центра, који служи за информисање европских парламентараца о развоју ситуације у областима о којима се разговара у Европском парламенту, констатује се да су односи између Београда и Приштине затегнути, а напредак ка нормализацији у застоју.
„Упркос све јачем притиску на обе стране, ради коначног постизања споразума који би отворио врата чланства у ЕУ, односи остају затегнути, а напредак ка нормализацији је у застоју“, закључују у ЕП.
У извештају се такође наводи наводи да Србија „своју некадашњу покрајину и даље види као део своје територије“ и да је ЕУ условила приступање и Србије и Косова Унији претходном нормализацијом односа двеју страна и подсећа да су од 2011. године, уз посредовање ЕУ, две стране решиле нека од „техничких питања“, али све до данас неслагања спречавају свакодневну комуникацију у области трговине, енергетике, преласка граница.
„Упркос напорима да интегрише већинску српску заједницу са севера Косова, Приштина се и даље мучи са контролом тог региона. Иако је 2013. и 2015. године договорена аутономија за већинску српску заједницу на Косову, напредак по том питању је у ћорсокаку“, стоји у извештају тинк-тенк службе Европског парламента.
Додаје се и да су 2018. године председници Србије и Косова покренули идеју о „корекцији граница“, што је снажно критиковала Немачка, због страха од покретања нестабилности и довођења у питање других граница на Западном Балкану.
У извештају аналитичара који раде за Европски парламент додаје се да идеја замене територија има снажан отпор и унутар Србије и унутар Косова, преноси Танјуг.
