Како се наводи, тај списак предат је Тужилаштву за ратне злочине у априлу прошле године и последњи је такве врсте који је достављен домаћим правосудним органима.
У списковима се, истиче „Политика“, не наводи националност оптужених, односно осуђених, али је несумњиво да међу њима има и Хрвата, попут Мирка Норца и Бранимира Главаша.
Међутим, указује лист, не може се прецизно рећи колико има Срба, а колико Хрвата на списку, јер су нека имена и презимена идентична код оба народа.
За разлику од списка хрватских правосудних органа, напомиње „Политика“, списак које је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије доставило Државном тужилаштву Републике Хрватске далеко је краћи — броји свега 51 име.
Како се наводи, на том списку је чак 50 оптужених, односно осуђених, хрватске националности.
Председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је за „Политику“ да су од 1.396 имена са списка оптужених и осуђених за ратне злочине, који је достављен из Хрватске, њих 99 одсто Срби из Хрватске.
Он сматра да је надлежнима у суседној земљи највише стало до споразума о процесуирању починилаца ратних злочина, јер они очекују да у њему буде прецизирано да Србија не може да користи регионалну надлежност за суђење у ратним злочинима, која сада постоји у законима који регулишу ту област.
„То је оно што Хрвате боли и због чега су правили много проблема Србији на досадашњем путу ка Европској унији. Један од приоритета им је да се изборе да наша земља не сме да суди хрватским држављанима. Чињеница да Србија може да процесуира ’бранитеље‘ у Хрватској се оцењује као врло дрзак став наше земље“, наводи Штрбац.
Министри правде Србије и Хрватске, Нела Кубуровић и Дражен Бошњаковић на састанку прошле седмице сагласили су се да поменуте спискове у потпуности треба ажурирати „како би се отклониле неусклађености“, подсећа „Политика“.
Они су тада разговарали о раду мешовите комисије која има за задатак да изради споразум о процесуирању починилаца ратних злочина.
Кубуровићева и Бошњаковић су се сагласили да је „остварен конкретан напредак“ и најавили нови састанак поменуте комисије „како би се интензивирале активности на коначном дефинисању свих преосталих аспеката подлога будућег споразума“.
Какве „неусклађености“ постоје између српских и хрватских спискова није познато, као што се не зна ни шта ће и на који начин регулисати споразум о процесуирању починилаца ратних злочина који су најавили министри правде Србије и Хрватске, наводи „Политика“.
