На скупштини која је одржана 23. фебруара у Паризу, од 206 присутних против распуштања је гласала 191 особа, док је „за“ било само њих 15.
Како се наводи, своју даљу судбину, питање канонског потчињавања након фактичког одвајања од Цариграда, Егзархат ће одредити у наредна три месеца и усвојити на својој генералној скупштини у јуну.
Подсетимо, почетком новембра Цариградска патријаршија је одлучила да распусти Западноевропски егзархат епархија руске традиције.
Архиепископија православних руских цркава у Западној Европи (Руски егзархат), са центром у Паризу, створена је од парохија емиграната који су напустили Русију после Револуције 1917. године. Западноевропским руским црквама је управљао архиепископ Евлогиј (Георгијевски), али га је 1930. године РПЦ сменила са дужности. Већина цркава је остала верна архиепископу Евлогију, који се обратио цариградском патријарху и добио од њега титулу патријарховог егзарха.
Патријарх Вартоломеј је потврдио 1999. године да се Архиепископија налази под влашћу Цариграда.
Егзархат има 65 цркава, 11 активних цркава и два манастира. Те светиње се углавном налазе у Француској.
