Данило Киш је рођен у Суботици 1935. године. Био је деветогодишњак када му је отац одведен у Аушвиц, одакле се није вратио. У то време написао је прву песму, а током живота је писао поезију, прозу, есеје, списе и интервјуе; бавио се и превођењем и лектуром.
Као књижевник, Киш је био оспораван, разапињан и линчован, лажно оптуживан, па потом глорификован, а његова дела су проглашавана „књижевним чудима“. Један је од најпревођенијих српских писаца — дела су му преведена на чак 30 језика. Преминуо је у Паризу 1989. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Гости Дејане Вуковић, добри познаваоци Кишовог дела, професори Јован Делић и Михаило Пантић, и песник и књижевни критичар Гојко Божовић разговарају о значају дела једног од најпопуларнијих савремених српских писаца у данашњем тренутку.
