Са једне стране је владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС), на челу са лидером Милом Ђукановићем, након афере „Коверта“ покренула опсежну акцију консолидације и збијања сопствених редова. Циљ је сасвим јасан — очување власти по сваку цијену, а осим сателитских мањинских партија и режимских и прорежимских медија, у одбрану лика и дјела предсједника Црне Горе устали су и редом „дукљански интелектуалци“, као и кругови блиски невладиној организацији Црногорска православна црква.
На другој страни кључа огромно незадовољство грађана, оних који се за 30 година власти ДПС-а нису успјели прилагодити постојећем систему, нити су осјетили било какав бољитак за себе и своје породице.
Ту је и опозиција која је сада преко ноћи закопала ратне сјекире и која из позадине организационо и логистички подупире протесте, али и медијски концерни, као и највећи број посленика невладиног сектора који захтијева промјену „корумпираног“ система.
Чини се да је кључна драма Црне Горе у томе што највећи број грађана више нема повјерења у институције сопствене државе, било да се ради о предсједнику, премијеру, судству, полицији, тужилаштву, Скупштини или јавном сервису…
Тако се дошло до парадокса да се Црна Гора, које се деценијама тобоже бранила од „спољњих пријетњи и насртаја“, сада почела урушавати сама од себе, суочена са колапсом сопствених институција.
Аналитичар Бошко Вукићевић објашњава да је јавно изношење непобитних докумената и доказа о режимској корупцији и крађама учинило да доскора прилично пасиван народ масовно изађе на улицу, како би испољио своје незадовољство и затражио одлазак власти.
„Досадашње протесте у организацији неких грађанских активиста подржале су све партије опозиције. Осим тога, први пут присуствујемо ситуацији да и бивши гласачи владајуће партије, уз јавно признање да су гласали за ДПС, излазе на улицу и траже промјене“, каже Вукићевић за Спутњик.
Коментаришући поруке Ђукановића, да грађани, уколико буду насилни, „ризикују да се сукобе са државом“, Вукићевић оцјењује да нема сумње да је реч о отвореној пријетњи учесницима протеста, те да је актуелна стратегија „утјеривања страха“ један од малобројних инструмената који је остао у рукама власти, као одговор на актуелну кризу изазвану афером „Коверта“.
Став Ђукановића да „ко је против њега, тај је против државе“, саговорник Спутњика пореди са француским краљем Лујем XIV, напомињући да је отворена пријетња предсједника Црне Горе грађанима такође и његов начин да их опомене на неке ситуације из недавне прошлости.
„Рецимо, на ону из 2015. године, када је уз бруталну силу на улици и уз употребу сузаваца растјерао велику масу окупљеног народа. Његова порука је да ће власт бранити до краја и свим средствима, без обзира на све могуће сценарије разрешења политичке кризе“, каже Вукићевић.
На крају разговора за Спутњик наш саговорник закључује да о свему томе организатори актуелних протеста и те како морају водити рачуна и то прије свега при испостављању исправних политичких захтјева, како би се, упозорава, „промјене десиле у корист народа, а не неких иностраних центара моћи“.