Ванредни парламентарни избори у Израелу су расписани за 9. април. Према неким истраживањима, највише шанси за победу има владајућа партија „Ликуд“ актуелног премијера Бењамина Нетанијахуа. Кампања је више него жестока, актуелном премијеру прете и тужбама за корупцију, али он им само поручује: „Још дуго ћете ме гледати на месту премијера“.
Специјалац
Бењамин Нетанијаху има заиста богату биографију. Он је први израелски премијер који се родио у независној држави Израел у породици познатог историчара Бен Циона Нетанијахуа. Своју младост је провео између Тел Авива и САД, где је његов отац био професор. Међутим, у тренутку када је његовој држави било најтеже, увек јој се враћао. Учествовао је у свим ратовима које је његова држава водила од 1968. године. Служио је у елитном извиђачко-диверзантском одреду, учествовао у многим специјалним операцијама израелских командоса за време рата који је трајао од 1967. до 1973. године. Био је део тима који је 1968. године извео напад на бејрутски аеродром, када је дигнуто у ваздух 14 путничких авиона. Ни студије није могао да заврши у року због рата. Чим је уписао Масачусетски технолошки универзитет 1973. године, морао је да се врати и учествује у рату „Судњег дана“. Касије, његове ратне заслуге ће му много помоћи у изградњи политичке каријере.
„Булдожер“
Биби је своју политичку каријеру започео 1988. године, када је први пут био изабран у Кнесет. Од тада па до данас активно учествује у политичком животу Израела. На место премијера је први пут дошао још далеке 1996. године, након Шимона Переса и Ицака Рабина, људи који су водили помирљиву политику са Арапима. Он ће полако мењати политику земље која се може окарактерисати као центристички ционизам.
Израелски политиколог и блогер Аврам Шмулевич објашњава шта тачно представља Нетанијахуова политика: „То је либерализација економије, капиталистичког западног типа, која каже да се, ако нема спољних изазова, не треба бавити даљим ослобађањем израелске територије, већ чувати постојеће границе. Не треба се ни мешати у унутрашње ствари суседа са Блиског истока. То је прилично одбрамбена политика коју подржава значајни део становништва Израела, које не жели рат“.
Међутим, пошто има спољних изазова, Нетанијаху води врло активну политику, посебно у Сирији, која је постала полигон за разрачунавање са његовим највећим непријатељем — Ираном. Управо у тој борби против Техерана показује се његова особина коју је приметио легендарни министар иностраних послова Русије Евгеније Примаков: он је „бескомпромисни борац за интересе Израела“. Где год да се појави, покреће питање обуздавања Ирана, без обзира на то да ли је у Кремљу код руског лидера Владимира Путина или за говорницом УН. Ову претњу, ако треба, спреман је да елиминише и војним путем.
Ни према Палестинцима није ништа мање оштар: подстиче изградњу јеврејских насеља на окупираним територијама, објашњавајући то чињеницом да Палестинци не признају право Израела на постојање и одбија да призна палестинску државу. На сваки потез палестинских милитаната реагује муњевито и врло сурово: одмах се дижу авиони и врше се рације.
Израел на врхунцу
У ери Бењамина Нетанијахуа утицај Израела је достигао свој врхунац у региону и свету.
„Израел увећава свој утицај, без обзира на велики притисак антиизраелских снага. Много му помаже то што је Нетанијаху добар економиста, иако нема економско образовање. Израелска економија је стабилна, расте, и процеси који се одвијају на Западу скоро да је уопште не дотичу. Јеврејска држава постаје једна од водећих не само на Блиском истоку већ и у свету. Тренутно успоставља везе са муслиманским државама, као што су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, као и муслиманске државе у Африци“, наводи Шмулевич.
פגישה חשובה עם הנשיא פוטין. הקשר החזק בינינו סייע רבות לביטחון ישראל. אנחנו נחושים להמשיך בפעולה התקיפה שלנו נגד איראן pic.twitter.com/I5Mzy13Nf3
— Benjamin Netanyahu (@netanyahu) February 27, 2019
Ипак, то да је политички велемајстор најбоље показује у одржавању добрих односа и са САД и са Русијом. Интересантно је да ниједног тренутка Вашингтон није, макар јавно, вршио притисак на Тел Авив да уведе санкције Москви, иако би можда могао, пошто је његов главни заштитник у свету. Санкције за Израел никад нису биле на дневном реду. Нетанијаху је врло често у Русији, а очекује се да Владимир Путин ускоро посети Израел. Чак ни обарање руског авиона Ил-20 прошле јесени у Сирији, за који је оптужен Израел као индиректни кривац, није успело да наштети тим односима. Војске двеју држава се налазе у сталном контакту поводом извођења операција у Сирији.
