Град Београд донео је одлуку да се обезбеди новац за реконструкцију споменика Победник на Калемегдану. Пројекат реконструкције урадили су Завод за заштиту споменика и Грађевински факултет, а извођач ће тек бити изабран.
Споменик ће прво бити демонтиран са постоља, потом реконструисан, а затим враћен као што је урађено са Спомеником захвалности Француској.
Невенка Новаковић из Завода за заштиту споменика културе каже да су изазови многобројни.
„Један од изазова је сама димензија скулптуре која је висока преко седам метара, тако да, када је у питању реконструкција и рестаурација саме бронзане скулптуре, отежано је руковање. Она се стално мора окретати, потребне су приручне дизалице, тако да је то и за вајаре-конзерваторе који ће радити један веома занимљив, али тежак посао“, објашњава Новаковићева.
Најоштећенији су постоље, спој са бронзаном статуом и стопала. Неки камени блокови ће бити очишћени, а мали број потпуно оштећених биће замењен, за шта ће морати да се нађе одговарајући камен.
Споменик је постављен 1928. године, делимично на насипу, па се врло брзо накривио. Због тога је обнављан од 1989. до 1991, а 1996. године су ојачани темељи. Ипак, поново је дошло до слегања једног дела темеља.
„Прво ће се изводити радови на самој статичкој санацији, утискивању шипова. Када се то успешно заврши, створиће се услови да се постави скела. Она ће помоћи да се скулптура безбедно спусти на тло“, каже Невенка Новаковић.
Споменик ће бити транспортован преко моста испред Сахат капије, али се још не зна где. То ће бити познато када буде изабран извођач радова.
„Испитана је максимална носивост, а потребна носивост је много мања од тога“, истакла је Новаковићева.
Историја самог споменика је врло интересантна. После првих договора са Иваном Мештровићем почео је Велики рат и аутор је као аустроугарски држављанин морао да оде из Србије, па се дуго веровало да је скулптура нестала. Међутим, Мештровић је пре рата послао модел у Чешку на ливење и тако га сачувао.
